УСТАШКА емиграција планирала је велики бомбашки напад током Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године, али их је у томе спречио чувени - Карлос Шакал.
- Био сам задужен за обезбеђење Олимпијаде - пише, из париског затвора „Ла Санте“, терориста Илич Рамирез Карлос Санчез у својим мемоарима. Нјегова књига, за коју се претпоставља да ће постати светски бестселер, тек је у припреми, али неки делови - попут овог који се односи на Југославију - објављени су у четвртак у либанском листу „Адијар“.

Наводе озлоглашеног Шакала за „Новости“ потврђује и Божидар Спасић, дугогодишњи оперативац Службе државне безбедности СФРЈ, који је био задужен за обезбеђење ЗОИ.
- Неколико месеци пре почетка Олимпијаде, телефоном смо позвали Карлоса, који је тада боравио у једној арапској земљи. Рекао нам је да је група усташких емиграната из Карлсруеа и Нирнберга набавила експлозив, и да планирају да изведу терористичку акцију током ЗОИ - сећа се Спасић. - Претња је била озбиљна, и тако смо је схватили, јер би такав напад нарушио углед Југославије. Према нашим сазнањима, експлозив је требало да буде постављен на боб-стази. Карлос нам је јамчио да међународни терористи неће извести акције, а да ни хрватској емиграцији то неће поћи за руком ако он све контролише.
Поучен искуствима са Олимпијаде у Минхену, деценију раније, када је палестинска група „Црни септембар“ отела, а потом и убила 11 израелских спортиста, СДБ је хитро реаговао. Осим „джентлменског“ договора са Карлосом, обавештена је немачка, а потом и све остале светске полиције. План је осујећен.
До сарадње легендарног терористе, који ће у париском затвору провести остатак живота због убиства троје људи средином седамдесетих година (а чека и ново суђење, за бомбашки напад који је усмртио једанаесторо), и југословенских тајних служби, дошло је готово случајно, после Карлосовог хапшења у београдском хотелу „Метропол“ 1976.
- Када је Шакал приведен, без срамоте је открио свој идентитет и испричао све о својим акцијама. Казао је да је дошао у Југославију да се мало примири - говори Спасић. - Тада су у Европи деловале многе терористичке групе, попут „Црвених беретки“, „Бадер-Мајнхофа“, те многи палестински терористи, а Југославија је била на транзиту. Сматрали смо да можемо да имамо користи од Карлоса, и направили с њим договор. Нећемо га хапсити у Југославији, ако нам заузврат даје информације о усташкој емиграцији. Тај договор смо поштовали, а поштовао га је и он. После Олимпијских игара, ипак, са Карлосом је прекинут сваки контакт.

ПЛЕЈБОЈ, ПЛАЋЕНИК, МАРКСИСТА
ПРАВО име добио је по Лењину, „Карлос“ су га прозвали саборци из Палестине, а надимак „Шакал“ дали су му новинари. Илич Рамирез Санчез (рођен 1949.) био је „професионални револуционар“, плејбој, плаћеник и убеђени марксиста, и најтраженији међународни бегунац, још откако је, под „заставом“ Народног фронта за ослобођење Палестине, упао на састанак лидера ОПЕК-а у Бечу и заробио 60 талаца, децембра 1975.
Нјегова терористичка група извела је и бомбашки напад на Француску кућу у Минхену и на две композиције „те-же-ве“ воза. Светска штампа, али и владе многих држава, приписивали су му и нападе за које није био крив. Сарађивао је и са „Бадер-Мајнхофом“, друговао са Гадафијем...
После скривања у Сирији и Јордану, скрасио се у Судану, али је тамо и ухапшен, 14. августа 1994. Три године касније, осуђен је на доживотну робију. Средином 2004, на муслиманској церемонији, верио се са својом адвокатицом Изабелом Котант-Пеј, а бије га глас да је добар пријатељ са венецуеланским председником Угом Чавесом.

“ДЕМАНТИ“
ХРВАТСКИ „Вечерњи лист“ преноси изјаве бивших хрватских емиграната, који тврде да усташки терористи нису ни планирали никакав напад током сарајевских Олимпијских игара. Божидар Спасић одговара да то, једноставно, није истина.
- Наравно да ће они сада тако причати, али о свему томе постоје подаци. Како код нас, тако и у иностранству - објашњава Спасић. - Бивши припадници усташке емиграције сада слободно живе у Хрватској, а један од њих, чак, ради у тамошњем Министарству унутрашњих послова!