СУДБИНА принца Ђорђа Карађорђевића, првог сина краља Петра и Зорке, рођеног 1887. године на Цетињу - трајно је везана за Ниш. Одговори на мистерију о његовом животу после абдикације 1909. године добрим делом крију се међу зидинама Специјалне психијатријске болнице у Горњој Топоници, у павиљону Ђорђа Карађорђевића.

Сада у овој болници желе да обнове вилу у којој је несрећни престолонаследник био утамничен под дворском стражом од 1926. године до Другог светског рата, и да је претворе у музеј. То је била и жеља сликара Милића од Мачве, који је организовао прву сликарску колонију “Принчева вила” 1997. године.
- У фонду имамо више од 500 слика, које би могле да аукцијском продајом обезбеде макар део средстава за обнову виле - каже др Албина Станојевић, директор болнице. - Вила је потпуно аутентична. Има пет просторија. На само 200 метара је од аутопута и има и засебан улаз, иако је у кругу болнице. Имамо посебно поштовање према овом месту. Велика би штета била да пропадне.
У павиљону Ђорђа Карађорђевића од његових личних ствари остала је само писаћа машина. На њој је свом млађем брату Александру слао очајничка писма, али и молбе да га ослободи. Ту су и две дрвене столице и албум са породичним фотографијама које је касније рентгенски техничар болнице Владимир Спремо окачио о зид виле: Ђорђе са великим пријатељем Миком Аласом на пецању, и из Париза са родитељима, мајком, која је трагично преминула у 26. години. Па фотографије из познијих година које је принц провео повучено, у Београду.
Колико је прека нарав престолонаследника заиста заслужила да се третира као психијатриски случај и даље је предмет полемика, али је извесно да је др Урош Јекић, доктор задужен за Карађорђевића (касније први Титов министар здравља) годинама после признао да је пацијент имао незгодну нарав, али да није био болестан.
- Нјегов боравак у болници, околности које су довеле до утамничења су и данас нерасветљене, баш као и многе друге ствари када је принц Ђорђе Карађорђевић у питању - прича за “Новости” Дејан Петковић, аутор дела “Виа Долорес”, које се бави Ђорђевим годинама проведеним у болници.

СУДБИНА
ПОСЛЕ убиства краља Александра 1934. године, Ђорђе се надао ослобођењу, али до тога није дошло. После 16 година заточеништва, ослободили су га тек Немци. Чак је свог пријатеља Мику Аласа, са којим је заједно измислио нишан за артиљерију и модеран мотор са унутрашњим сагоревањем, успео да спасе бањичког логора. Зна се да се виђао са Титом. Умро је у Београду 17. октобра 1972. године.

КЛЈУЧЕВИ
БЕТОНСКУ стазу око павиљона, сам Ђорђе у својој књизи “Истина о мом животу” зове “стазом патње” (виа долорес). Једино је ту имао право да прошета, укруг. Ђорђе Карађорђевић је касније пожелео да поново види психијатријски павиљон где је био 16 година. Нису могли да пронађу кључ.
- Некад нису хтели да ме пусте да изађем, а сада да уђем - рекао је том приликом несуђени краљ.