У ДОБА пре Интернета и брзих комуникација, посао дипломата био је да своју владу писмима до танчина обавештавају о приликама и расположењу земље у којој службују. У извештајима су детаљно објашњаване политичке прилике и друштвене околности, писано је о култури, здрављу, миграцијама... Баш такве извештаје, пратећи стање од Беча до Албаније, на сваке две недеље слали су и конзули из Трста министру спољних послова у периоду од 1884. до 1914. године. Нјихова писма сачувана су у Архиву Србије, који их је приредио и објавио у књизи „Генерални конзулат Краљевине Србије у Трсту 1884-1914“.

Конзули су у то доба били Соломон Кабиљо, Иван Занковић, Марко Мариновић, Петар Карастојановић, Бранко Мушицки, Јован Христић, Хајим Давичо, Милосав Куртовић, Корнелијус Ритер фон Горуп и Милан Милојевић. Најдрагоценији су Давичови извештаји, који чине и већи део књиге.
Од свих краљевских посланика, дипломатских агената, отправника послова и генералних конзула тражено је да у извештајима „одаберу оно што може бити од нарочитог интереса по министарство“ и да више пажње посвете личној процени догађаја.
- Трст је тада био међународна осматрачница за српску политику. Конзули из овог града извештавали су о области од Отоманског царства до Беча - објашњава др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, који је са др Светозаром Рајаком и Јелицом Рељић и приредио ово издање. - Ту су информације о Трсту, Српској православној црквеној општини у овом граду и Мостару, писању тршћанске штампе о приликама у Србији, збивањима у Аустро-Угарској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Албанији. Рапортирано је о свему - од државних прилика, преко градње пруге, трговини, католичком свештенству, школама, страним агентима, па до епидемија.
Перишић додаје да је ово књига која би могла да буде корисно штиво за све који се припремају за дипломатију, јер умногоме проширује знања о историји српске спољне политике. Како би ови подаци могли да буду занимљиви и за италијанске истраживаче, сва поглавља и документи имају и кратак садржај на овом језику.
Књига са конзулским писмима из Трста само је почетак едиције која ће се бавити историјом наше дипломатије. У Архиву Србије већ припремају списе из Цариграда, Беча, Рима, Софије, Букурешта, Петрограда...
- Једнога дана у овој едицији би требало да се нађе и оно што данас раде Вук Јеремић и Министарство спољних послова. И то ће за коју деценију постати историја - закључује Перишић.

ГРАМАТЕ АРХИВУ
НЕДАВНО су Архив Србије и његов директор др Мирослав Перишић од Српске православне црквене општине добили грамате за допринос промоцији српске културе и традиције у Трсту. Ово признање заслужили су учешћем у организовању велике изложбе „Лјуди светог Спиридона“ у Трсту, сређивању грађе архива Српске православне црквене општине и српске школе „Јован Милетић“ у Трсту.
Захваљујући Јелици Рељић из Архива Србије у тршћанским катастарским књигама откривена је зграда у којој је тада био смештен конзулат.