НЈОЈ магија, у ствари, уопште не треба. Довољно је на тренутак да утонете у њене тиркизне очи, и да схватите да постоји нешто много јаче од смицалица са картама, трикова Худинија, илузија Коперфилда. Ипак, Ивана Дудић (18) међу најбољим мађионичарима је у Србији и званична је балканска краљица магије.

- Бавим се сценском магијом већ 11 година - каже нам Ивана нехајно, као да је то најнормалнија ствар на свету. Као што би, ето, нека њена другарица из завршног разреда Средње дизајнерске школе рекла да се бави балетом, или да свира клавир.
Док разговарамо, немирни поглед јој лута. Врпољи се на столици, куца поруке на телефону, мази великог ротвајлера Азру. Али, када у фраку изађе на сцену, Ивана - Дуда може да левитира на столици, остави чашу вина да „виси“ у ваздуху, претвори мараму у балон, па њега у шарену јапанску грлицу, а да онда од једног голуба, само потезом руке, направи два. Да остави посматраче без даха, раширених зеница и ишчашених вилица...
Уме, дакле, све што и „велики“, старији мађионичари, само што то ради много шармантније. А такав, велики мађионичар, је Иванин тата, Драгослав Дудић Дудини, један од оснивача српског удружења мађионичара „Ас“.
- Тата је хтео да га наследи мој брат Дејан. Као опчињена сам посматрала трикове које му је тата показивао, али је брата ипак више занимао тенис. Онда сам успела да га наговорим да ме подучава - прича Ивана. - Са седам година сам почела интензивно да се бавим магијом, а већ са девет први пут сам постала вицешампион Балкана.
Девојчица је вредно тренирала - понекад и по пет-шест сати дневно. Око голубова јој је помагао Миливоје Бугарчић, још један доајен српске магије (познат по специјалним захватима за те птице).
Онда је рад почео да се исплаћује. Награде на конгресима мађионичара - попут овог у Бугарској, када је проглашена за краљицу магије - не престају да се нижу.
За Ивану се зато брзо чуло и ван граница Србије. Словенци не престају да је зову, наступала је за много компанија, отварала сајмове... На листи „упецаних“ у њену магичну мрежу једне се ноћи, у ресторану „Музеј“, где наступа сваке суботе, нашла цела генерација златних кошаркаша, светских првака из Лјубљане 1970. Дошли су Жеравица, Плећаш, Цвеле, Данеу, Ђерђаш, Шолман, Сканси, Тврдић, и други само на вечеру у ресторан надомак Жућковог „Радничког“, а остали - до три ујутру. Због Дуде.
Ех, прозрела је лако нашу манипулацију, код ове девојке ласкање не помаже: чим се помене суштина њених тајни, узвраћа уљудним осмехом.
- То да прави мађионичар никада не одаје своје тајне је истина - одлучно ће млада „краљица магије“. - Ето, професорка физике, коју обожавам, нудила ми је да ми одмах закључи петицу за крај године, само да јој кажем како сам урадила неки трик. Није могла да спава, тако је рекла. У натезању је прошао цео час, али није јој упалило. Дешавало се да унесем и голубове у учионицу и направим фешту... Сви забораве наставу.
Гледала је Коперфилда у Лас Вегасу уживо и била фасцинирана невероватним сценским ефектима великог генија. Али, њен узор у сценској магији је један од најпознатијих српских мађионичара (и татин кум) Томислав Маги.
За момка је не питамо. Боље је тако. Мада, ако међу читаоцима има неки Хари Потер, можда би је био достојан...

УСАМЛЈЕНИ
ИНТЕРЕСОВАНЈЕ за мађионичарство у Србији није велико. Ноћи магије се не одржавају скоро нигде у двомилионском Београду. Драгослав Дудић каже да је, због тога, размишљао да покрене школу магије. Велики европски центри су у Белгији, Холандији, Француској, а највећи светски Америка и Кина...

МАГИЧНА ДРУЖИНА
ИВАНИНИ пријатељи и учитељи из удружења „Ас“ су Роси, Грифони, Маги, Црни Орфеј, Бане Чаробњак, Биг Небојша, Боби Неш, Пинети, Ричи и други. На делу могу да се виде у ресторану „Музеј“, на Црвеном крсту.