АКО је у српском памћењу гроф Сава Владиславић Рагузински (1689 - 1738), попут многих наших великана, и потиснут на ивицу заборава, то се овом умном и образованом Херцеговцу из Гацка не може догодити ни у пространој Русији, ни у малој Бурјатији, руској републици са мање од милион житеља, на граници са Монголијом.

Почевши од 13. јуна, па до октобра ове године, у Сремским Карловцима, Гацку, Санкт Петербургу и у граду Кијахту у Бурјатији биће постављени идентични споменици грофу Владиславићу, рад сремскокарловачког вајара Ђорђа Лазића Ћапше. Све четири државе - Србију, БиХ, Русију и Бурјатију, гроф Владиславић, човек спектакуларне биографије, добрим делима трајно је задужио.
Русију је Владиславић подстакао да подржи тежње Срба на Балкану и, као саветник цара Петра Великог у Санкт Петербургу, склопио је најважније руске међудржавне споразуме - закључио је војни савез са кнезом Молдавије у Јашију, мир са султаном на Пруту, конкордат са папом у Риму, и пакт о дефинитивном и данас важећем разграничењу са Кином. Као један од најугледнијих и најбогатијих људи тога времена, наш гроф почива у царској гробници у Благовештенској цркви Александроневске лавре.
- Испоставило се да потомци сибирских козака у Бурјатији предано негују сећање на грофа Владиславића, који их је у 18. веку одбранио од жестоких налета Монгола, помогавши им да сачувају национални идентитет - подсећа професорка Милена Тепавчевић из Друштва српско-руског пријатељства у Новом Саду. Петар Велики је почетком 18. века, на Савин наговор, послао прву граматику и буквар у Сремске Карловце, будући центар српске духовности. Драгоцене књиге донео је учитељ Суворов, а тај догађај означио је настанак прве овдашње словенске школе.
- Не постоји у свету тако живописна личност којој се готово истовремено, на четири стране света, подиже спомен-обележје - каже Жарко Димић, потпредседник Одбора за подизање споменика грофу Владиславићу у Сремским Карловцима. - Наша идеја, захваљујући свести о његовом историјском значају, одмах је прихваћена у Санкт Петербургу и у Гацку.
Бурјатија је, пак, била изненађење и за Србе и за Русе, почетком ове године, када је отуда у Санкт Петербург стигао позив на свечаност поводом подизања споменика Владиславићу. Испоставило се да су тамошњи Владиславићеви сиромашни, а одани поштоваоци још пре три године излили постоље, а ових месеци изнашли су средства и за спомен-обележје. У тој малој руској републици, српски гроф и данас има углед националног хероја, опеваног у народним песмама!

РУСИМА КУПИО ПУШКИНА
КОЛИКО год да су Русима до сада били познати детаљи из дипломатског живота грофа Владиславића, новијег датума је сензационално откриће књижевника Василија Соколова да је заслужан и за појаву Александра Сергејевича Пушкина.
Испоставило се да је Владиславић 1705. на вашару у Цариграду, купио малог црнца Ибрахима и довео га у Петербург. Ибрахим је био прадеда горостаса руске литературе и аутора најславнијег романа у стиховима "Евгеније Оњегин".

ДУЧИЋЕВ ПРЕДАК
У СРПСКОМ роду мало ко је чуо за грофа Владиславића све до 1940. године, када је књижевник и дипломата Јован Дучић, потомак Савиног рођеног брата Дуке, објавио књигу "Гроф Сава Владиславић". Девет година је Дучић сакупљао фрагменте о животу славног претка по архивама у Дубровнику, Венецији, Москви, Хелсинкију, Букурешту и Београду. Безмало седам деценија доцније, ових дана, новосадски књижевник проф. др Богдан Косановић довршава дело "Владиславић у свом и нашем времену".