НА транспаренту разапетом изнад регионалног пута који води од Мрчајеваца ка Книћу, тачно на тромеђи Чачка, Краљева и Крагујевца, крупним словима исписано је "Бумбарево Брдо - цело село црно-бело" . Овде су га поставили мештани овог сеоцета од свега 120 домаћинстава, тврдећи за себе да су најватренији навијачи Партизана у Србији.

Сви до једног у Бумбаревом брду навијају за црно-беле, али не за оног добро познатог и популарног прволигаша из Београда, већ за њихове, домаће црно-беле. Наиме, у овом месту још од 1. маја 1946. године постоји тим истог имена, ФК "Партизан".
- Пре годину дана мислили смо да ће наш клуб бити угашен. Није се имало новца, ни играча - причају нам испред продавнице на друму Милорад Мировић (64), звани Виштило, и Радомир Марковић Личковац (81), сеоске легенде. - Али дође човек из Београда, Жељко Перкунић (49), подиже га из мртвих. "Пресвуче" све у црно-бело. И тако, село се врати фудбалу...
На педесетак метара од пута и продавнице, где се по цео дан прича залива шљивовицом и пивом, простире се стадион, са свлачионицом, трибинама, ВИП ложом, бифеом, конференцијском салом, па би Бумбаревом брду на овом објекту могли да позавиде и поједини прволигашки клубови у Србији, а да не спомињемо оне из Шумадијске лиге, којој клуб припада. Све је омеђено црно-белом оградом, у овим бојама су и плочице у просторијама, чак су и столови прекривени црно-белим столњацима, а на зидовима су црно-бели прекидачи. Црно-белим седиштима на трибинама је исписано - "Партизан".
Направљен је нови стадион, терен је засађен енглеском травом, а велики део послова обавили су сами мештани. Оквири за голове су увезени из иностранства, и то они које је препоручила ФИФА, а које још једино имају Манчестер и Реал Мадрид, што значи да су први на просторима Србије.
Дресови су наручени из фирме која шије за београдски Партизан.
Са бољим условима стигли су и бољи резултати, и клуб је у овој сезони од 15 одиграних утакмица добио 14, али важније од тога је подршка навијача. Опремљени заставама, шаловима, бакљама, транспарентима они прате свој тим на свим на гостовањима.
Последњи пут, када су играли у Лапову, из села су кренула чак три аутобуса. То ће се у овом крају још дуго препричавати.

ЈОШ САМО ПОШТА, ПА ГРАД
ДОСТА омладине има у нашем селу и, хвала богу, она овде остаје. Млади су се највише радовали када је стадион завршен. Све је ово увело много радости у наше животе - рече нам Лјубиша Вучићевић (40), председник Савета МЗ Бумбарево брдо, који је, признаје, окорели звездаш. - Свега имамо, само нам још пошта фали. Када и њу добијемо, ово село ће постати мали град. А већ смо постали атракција!