КАДА се каже дипломата, као прва асоцијација се јави слика амбасадора који седи у луксузној резиденцији на неком егзотичном меридијану и шета по пријемима, уколико их сам не организује. „Шушка“ се да је нечији рођак, или награђени партијски кадар који везе са дипломатијом никад није имао. Осим српског не говори други језик. Што би? Научиће „тамо“... А, кад је реч о странцу - е, тај се меша у наша посла!

Ако макар сат проведете у разговору са младим људима који од пре две недеље у рукама имају дипломе Дипломатске академије Министарства спољних послова, схватићете да ће овај стереотип кад-тад морати да избледи.
- Дипломатија није посао, већ стил живота. Дипломата нема радно време, он има мисију коју треба да оствари - овако на своје занимање гледа други секретар Мирослав Гачевић (26).
Са још влажним жигом на сертификату других институција, академци углавном тек крећу да крче путеве својој каријери. После девет месеци на Дипломатској академији, иза је већ драгоцено искуство, испред изазови.
- Преподневна предавања по подне смо одмах примењивали радећи у више генералних дирекција МСП, уз сугестије и усмеравања наших директора - каже трећи секретар Весна Стојиновић (28), која је прошла кроз генералну дирекцију за НАТО и послове одбране, за билатералу и мултилатералу, конзуларне послове и дијаспору, протокол и церемонијал.
Тако су студенти „скенирали“ како министарство дише од темеља и свако је већ препознао своје афинитете. Паралелно, директори разних дирекција у МСП могли су да „намиришу“ таленте за одређене области спољне политике.
Са још двоје колега Весна је била у Вашингтону на тромесечном програму у америчком Конгресу. По завршетку академије остала је да ради у Генералној дирекцији за ОЕБС и Савет Европе:
- Још док сам била студент на ФПН занимали су ме ОЕБС и ЕУ, јер и једна и друга организација обједињују безбедносну, економску и људску димензију. Пошто је Србија прошле године шест месеци председавала СЕ, били смо укључени у буквално сваки сегмент организације. Прошла сам и семинар за ОЕБС-ове посматраче избора.
За Мирослављеву каријеру, испоставило се, пресудни су били дани које је провео у кабинету министра:
- После двадесет дана, шеф кабинета и најближи сарадници министра питали су ме да ли бих ту остао, што сам са задовољством прихватио. Посао је шаролик, радим на организацији посета министра, на припремама за седнице владе, припреми материјала за одборе, а одлазио сам и на званичне састанке са министром.
Сваки млади дипломата из ове генерације имао је прилику да оде на путовање са нашим шефом дипломатије и да уживо види како се одвија све оно што други само уче из уджбеника.
- То је непроцењиво искуство. Као најмлађи дипломата по рангу у делегацији, моја дужност је тада да правим белешку о званичним разговорима који се воде - прича Мирослав.
- На семинарима сам сусретао људе из разних земаља и заиста не постоји лепши осећај него када човек осети да је у ситуацији да мења слику о својој земљи набоље.
Скромно, или, опет дипломатски, Весна каже да би више волела да иде корак по корак у каријери, да учи од старијих и искуснијих колега.
- Међу полазницима Академије сваке године је око двадесетак приправника из МСП, јер министарство има обавезу да школује своју дипломатију. У њему образовање траје доживотно - каже директор Академије, амбасадор Божин Николић.
Када дођу до дипломе, они стичу право на стални посао у МСП, а уз посао и прво дипломатско звање - аташеа. Одмах се укључују у посао, јер, каже директор, било би превише скупо да у овој професији неко статира.
Најкраћи редован пут од аташеа до шефа наше мисије у иностранству води преко четири-пет служби у иностранству, рецимо, као другог, па првог секретара амбасаде, министра саветника, отправника послова, до амбасадора. У збиру - 25 година!
- Пролети то, верујте - охрабрује директор. - Ја, ево, као да сам јуче слетео у Сиднеј, прошао кроз Атину и Вашингтон, где сам службовао. Али, за таленте и оне који добро раде, има начина да брже пређу тај пут, да буду унапређени, што да не.


ЖИВОТ ВАН ТЕРАЗИЈА
СВАКО од наших будућих дипломата треба да се нађе у сваком миљеу, да осети живот Србије, како би сутра могао успешно да га представља - каже директор Николић, наводећи да се студенти зато воде да виде и „живот ван Теразија“. Ова генерација ишла је у Параћин, Ћуприју, Раваницу, Манасију...
Полазнике који ће конкурисати у септембру у учионицама ће сачекати нова опрема, па ће, на пример, са предавачима из иностранства комуницирати видео-линком..


ОД 19. ВЕКА
ЗА време владавине краља Милана 1886. године донет је први модеран закон о дипломатској служби по коме су дипломатски агенти, као и сви други државни чиновници, морали да имају „нужна знања и способности“. Кандидат за дипломатски позив морао је да поседује диплому домаћег или иностраног факултета, да зна француски језик, положи сложени пријемни испит, а касније и дипломатско-конзуларни испит.
Дипломатско школство МСП је 1998. прерасло у нову организициону јединицу Министарства, у Дипломатску академију.
Дипломатско школство су прошли и Јован Дучић, Милан Ракић, Иво Андрић, Милош Црњански...