ПРОЛЕЋЕ, по многима најлепше годишње доба, почиње у четвртак у шест часова и 48 минута. Како би рекли у Астрономском друштву „Руђер Бошковић“, обданица ће трајати 12 часова и 10 минута, док ће ноћ бити 11 часова и 50 минута.
Приближна пролећна равнодневица ће, међутим, овог пута стићи дан раније! И тако ће бити следећих - пола века! Познато је да је ова година била преступна. Због 29. дана фебруара, који се додаје годишњем бројању сваке четврте године, пролеће је заобишло уобичајени 21. март.

Да ће тај „обичај“ бити задржан и наредних 50 година, да ћемо скраћивати зиму за један дан, потврдили су нам и стручњаци.
- Постоје астрономске таблице, према којима се прецизно одређује време и смена годишњих доба - подсетио је др Миодраг Гачић, саветник Астрономске опсерваторије у Београду. - Када се Сунце налази на самом екватору, у тачки пролећне равнодневице, то је, астрономски гледано, почетак пролећа, а тај тренутак стручњаци некада зову и „пролећна тачка“. Пошто година не траје прецизно 365 дана, у јулијанском, старом, календару је свака преступна била четврта година, а касније је, прецизнији и новији, грегоријански календар, због нових благих одступања, морао да уведе да је свака година, која се завршава са две нуле (1600, 1700, 1800...), а у исто време је дељива бројем 400, била „задужена“ да исправља временску дилетацију у календару. Тако су у ту групу потпале преступне године 1600, 2000, 2400.
Ово је такозвана интеркалација, а пошто она има своја правила, на пример 1900. година није била преступна. Тада је почетак пролећа био 21. марта, да би 2000. година поново била преступна, и опет се појавио „дан вишка“... Због тога је почетак овог пролећа померен на 20. март.
- У другој половини 21. века поново треба очекивати промену датума почетка пролећа - наставља за „нематематичаре“ компликованију причу Дачић. - Тако ће у будућности ово годишње доба почињати 19. уместо - 20. марта. Међутим, 2100. година поново неће бити преступна, па ће наши потомци пролеће поново дочекивати и славити као њихови преци, односно ми - 21. марта.

СЕКУЛАРНЕ ГОДИНЕ
ДА би се „испеглала“ разлика између грегоријанског календара, који користимо, и астрономског, који је савршено математички прецизан, уведено је правило да се на свака четири века година којом се тај век завршава прогласи преступном. Тако су настале такозване секуларне године.

ЈОШ СНЕЖИ
МАДА ћемо у четвртак календарски ући у пролеће, време ће наредних дана још понегде подсећати на зиму. Како нам је рекао метеоролог Републичког хидрометеоролошког завода Недељко Тодоровић, до краја месеца очекиваће нас променљиво и нестабилно време.
- Доћи ће до смењивања топлих и хладних периода, који ће се, после отопљења за викенд, наставити и наредне седмице - каже он. - Поред кише, у наступајућој недељи биће могућ и снег, чак и у нижим пределима!
Управо тако је било и у среду, последњег дана зиме, када је било снега на западу и југу Србије. Према метеоролошким подацима, у Лозници, Димитровграду и Пожеги пахуље су биле довољно „упорне“ да је дошло и до формирања снежног покривача. А, нова главобоља за воћаре и повртаре само се појачала... Тако се ова зима „достојно“ опростила од своје овогодишње сезоне, оставивши нови снег на Копаонику и Златибору. На Копаонику је у среду измерено 36 центиметара снега, док је на Златибору пало нових 25 центиметара.
- У суботу и недељу ће се снег скоро свуда отопити - додаје Тодоровић. - Наступиће пораст температуре, а вероватно ће пасти и нова киша.
Овогодишња зима, према речима метеоролога, била је нешто топлија од стогодишњег просека, али је, ипак, била знатно хладнија неко прошлогодишња.