ВАШЕ царско величанство, ако вам Швеђани траже једну област, ви њима тражите три, да бисте добили две - мудро је саветовао руског цара Петра Великог у Петрограду, после победе Руса код Полтаве, а уочи преговора са Швеђанима, почетком 18. века, гроф Сава Владиславић.
Овај уман и образован Херцеговац из Гацка имао је невероватно богату биографију, а његовој пресудној улози у васпостављању руско-српских односа се у последње време све чешће враћају и Руси и Срби. С великим разлозима. Јер, гроф Сава Владиславић (1668 - 1738) Рагузински (надимак добио због школовања у Дубровнику), био је први српски дипломата и први Србин који је задобио поверење Русије и лично цара Петра Великог, за ослобођење српства на Балкану.

У историји Русије стигао је на још угледније место. Успело му је да за непуних тридесетак година 18. века буде умешан у све важне догађаје руског царства. Био је један од најугледнијих и најбогатијих људи у то време у Русији. Зато и почива у царској гробници у Благовештенској цркви Александро-невске лавре.
Све то, нажалост, није било довољно да у Русији и Србији не буде - заборављен. Средином 18. века, тек коју деценију после његове смрти, са Савиног почивалишта у царској гробници нестао је надгробни белег, који ће бити враћен тек ове године, после готово три века, захваљујући Новосађанки Милени Тепавчевић, професорки руског језика и потпредседнику Друштва српско-руског пријатељства, руској професорки Ани Васиљевној Зорини и Василију Соколову, руском књижевнику и председнику Одбора за обележавање 340. годишњице рођења и 270. годишњице смрти грофа Владиславића.

Дучићев предак

МАДА је гроф Владиславић имао живот достојан
најузбудљивијег филмског јунака, у Србији је мало ко чуо за њега, све до 1940. године, када је књижевник и дипломата Јован Дучић, потомак Савиног рођеног брата Дуке, објавио књигу "Гроф Сава Владиславић". Дучић је пуних девет година сакупљао фрагменте о животу славног претка по архивима у Дубровнику, Венецији, Москви, Хелсинкију, Букурешту и Београду.
Сава је рођен на властелинском имању Владиславића, у близини Гацка. Када су Турци Ченгићи напали имање, Сава је са оцем прешао у Дубровник, а његов рођени брат Дука остаје у Требињу. Из тог дела породичне лозе настају Дучићи, чији је дични потомак велики књижевник и дипломата Јован.
У дубровачким католичким школама, Владиславић је стекао високо образовање, које је употпунио знањем из економије у Шпанији и Француској. Одлази затим у Цариград, шири трговачке везе и упознаје се са руским послаником на Високој порти Јемељаном Украјинцевом.
Јерусалимски патријарх Доситеј, стуб Руске православне цркве на Блиском истоку, препоручио је Украјинцеву Владиславића за тајног помоћника. Био је задивљен способношћу српског трговца који је, на само себи знан начин, успео да прибави текст уговора Порте с Француском, Венецијом, Енглеском и Аустријом. Ти документи су допринели склапању и руско-турског мира, а нашем грофу био је отворен пут до двора цара Петра Великог.
Сјајни познавалац унутрашње и спољне политике, Сава Владиславић у танчине је изучио руске дворске тајне и обезбедио себи трајно место у руској историји. Закључио је војни савез са кнезом Молдавије у Јашију, мир са султаном на Пруту, конкордат са папом у Риму и пакт о дефинитивном, и данас важећем, разграничењу са Кином у Пекингу.

Купио принца

САВИНА улога протезала се и до руске књижевности, а била је пресудна у животу песника Александра Сергејевича Пушкина (1799 - 1837). Ако су Русима до сада и били познати дипломатски детаљи о грофу Владиславићу, његова улога у Пушкиновом животу је, за већи део тамошње јавности, права сензација. Књижевник Василиј Соколов у "Петербуршком дневнику", 18. фебруара ове године, објавио је текст о Владиславићу под насловом "Србин коме Русија треба да захвали за Пушкина".
- На молбу цара Петра Великог, 1705. године, гроф Сава Владиславић Рагузински довео је у Петербург малог црнца Ибрахима, кога је купио на вашару у Цариграду. За нашу отаджбину то је значило појаву Александра Пушкина, јер Ибрахим је био његов прадеда - открио је Соколов породични родослов аутора најславнијег романа у стиховима "Евгеније Оњегин".
У елитном руском часопису "Тајни документи", 3. марта ове године објављен је, до сада непознат детаљ из живота грофа Владиславића. Тврди се, наиме, да је он био оснивач руске обавештајне службе!
Наводи се и податак да је "за црноморски обавештајни рад" Владиславић добијао апанажу од 325 рубаља годишње. Петар Велики поклонио му је дворац у Москви, на реци Покровка, и право слободне трговине на десет година. Повеља је, недуго затим, продужена на неограничено време.
Последњих година живота, сломљен смрћу своје три кћери, Владиславић је у Сибиру добио право да оснује град Троицкосавски. Подигао је тамо храм, назвавши га црква Светог Саве српског Немањића.
- Одиста је за нас Србе узбудљиво када помислимо колико је у овом даровитом Херцеговцу стално живела и радила српска мисао - написао је 1940. године Јован Дучић у својој књизи "Гроф Сава Владиславић", остављајући нам у аманет да овог великог сународника никада не предамо забораву. Великог писца, нажалост, нисмо послушали.

КАРЛОВЦИ

НА Савин наговор, цар Петар Велики, почетком 18. века, послао је у Сремске Карловце прву граматику и буквар, које је у будући центар српске духовности донео учитељ Суворов. То је означило настанак прве словенске школе у Сремским Карловцима, чији ће се житељи ове године одужити постављањем споменика грофу Владиславићу.

ГРОФ МИКИ

ФИЛМ о грофу Владиславићу припрема се у Русији. Председник Одбора за обележавање јубилеја, књижевник Василиј Соколов, замолио је новосадску професорку Милену Тепавчевић да пошаље фотографију Микија Манојловића. Наш познати глумац недавно је у Москви завршио филм о Толстоју, а Русима се учинило да би он најбоље могао да одглуми славног грофа.

ЕРМИТАЖ

КАО руски изасланик у Ватикану, Владиславић је успео да на подручју Литваније пронађе мошти значајне католичке светице. У знак захвалности, кардинал му је даривао скулптуру "Тавричевске Венере". То је и данас један од највреднијих експоната у Ермитажу.