Изложбом отвореном у Галерији "Фоаје" РТС и доделом признања лауреатима, најпрестижнији конкурс новинске карикатуре чије име чува успомену на великог Пјера Крижанића, а који од давне 1967. године организује наш лист, свечано је закорачио у пету деценију постојања. Јубиларни златни "Пјер" отишао је у руке Шпира Радуловића, за слику Србије прошлог века оличене у стаблима шљива - некада једине наше (шљиве) експортне робе, испреплетане са Србијом данашњице, односно дрворедима тениских рекета.
Ова карикатура без речи, "оптимизмом, ведрином, духом, јасном алузијом на промену националног бренда, ефектном и лако читљивом ликовношћу, обухвата два века наше историје - Србију међу шљивама и Србију испод озвезданог тениског неба", сматрају чланови жирија у којем су, поред председавајућег професора Богдана Кршића, били и сликарка Јелена Блечић, књижевник Милован Витезовић, дугогодишњи новинар нашег листа Милан Митић и карикатуриста "Новости" Тошо Борковић.
Другонаграђени рад Горана Дивца "Миротворци", по мишљењу жирија, "једноставним ликовним средствима метафорично портретише лицемерје неких моћника наше цивилизације, који своје припреме за ратне обрачуне камуфлирају мировним акцијама, о чему и сами имамо свеже успомене".
- Ако је афоризам, како каже Александар Баљак, "дриблинг духа на малом простору", онда је карикатура исто то на још мањем простору, јер док неко има на располагању две реченице да објасни неку појаву, ми немамо ниједну - сматра другонаграђени Горан Дивац, дугогодишњи карикатуриста "Вечерњих новости". - Тешко је радити новинску карикатуру, из дана у дан на нов начин у цртеж уобличавати актуелности. Ми смо угрожена врста коју треба неговати, а не спутавати, у Србији се, можда, нас десетак бави карикатуром у дневним новинама.
Трећа награда припала је Марији Докмановић за карикатуру без речи, која, по оцени жирија, "представља интелигентну еколошку експресију о судбини златне рибице".
Међу 194 аутора који су на овогодишњи конкурс послали укупно 963 рада, издвојило се и у ужем избору нашло 69 са 122 карикатуре. Поново је враћен пређашњи статус портретима које је "Пјер" дуго неговао и награђивао, а оправданост таквог чина потврђују сјајни домети пристиглих карикатура, међу којима се издвојио Зрењанинац Константин Гросу, који се - каже жири, "маштовито поиграо са ликом жене, која је у нашој новијој историји имала значајну, али веома непопуларну улогу".
Нјегово виђење Карле дел Понте како трчкара по шуми са мрежом за лептирове, док од дрвећа прелепљеног потерницама не види "шуму" - то јест руке одбеглог генерала који је зачикује, однело је награду за портрет.
- Карла дел Понте, која је инспирисала многобројне карикатуристе, јављала ми се у сну неколико ноћи, питајући ме зашто само ја избегавам да је портретишем и молећи да је нацртам - прича портретиста Константин Гросу. - Упозорио сам је да нисам баш најнежнији према припадницама женског пола које су предмет мојих карикатура, али она је пристала и на те услове, и чак предвидела да ћу за њен портрет бити награђен. Мало ме је, признајем, зачудило ово признање, јер нисам цртао класичан портрет, а нисам знао ни да је уведена награда за ову категорију, али ми је веома драго што сам лауреат баш јубиларног "Пјера", управо у години мог личног јубилеја - две деценије бављења карикатуром.
Позабавио се Гросу у својим радовима и "Ролингстонсима", али и домаћом сценом, кроз духовити "игроказ" без речи чији су актери Борис Тадић и Војислав Коштуница као свакако најинспиративнији међу мушким "моделима". Исти двојац политичких моћника представио је и Марко Сомборац, који председника види како се самозаљубљено посматра у огледалу, док се премијер на његовој карикатури удубио у књигу "Најлепше преамбуле света".
Нашли су међу пристиглим радовима - портретима места и некадашњи "досовац" покојни Зоран Ђинђић који је на карикатури "(ДОС)ИТЕЈ" представљен заједно са великим просветитељем, али и Зоран Цвијановић, Зоран Радмиловић, Марија Шерифовић, Чарли Чаплин, Оливер Дулић, Ноле Ђоковић и Јелена Јанковић, Кондолиза Рајс, Бајага, Данило Киш...


ЗЛАТО ЗА ДОКТОРА
- ВЕЛИКА ми је част и огромно признање за мој рад то што сам увршћен у колекцију имена као што су Зуко Джумхур, Ади Мулабеговић, Душан Петричић, Ранко Гузина, Тошо Борковић, Стабор и цела плејада других, и стајем у исти ред са њима са највећим задовољством - каже лауреат Шпиро Радуловић, специјалиста и редовни професор микробиологије. - Иако је медицина моја прва делатност, карикатура је такође моја професија, којом се бавим пуних пола века, током којих сам објавио више од осам хиљада радова, имао самосталне изложбе у Нјујорку, Истанбулу, Београду, Пули... Бивао сам награђиван у Монтреалу, Габрову, Београду, Скопљу, Сеулу, Анкони, али је, уз "Златног јежа", овај "Пјер" за мене највећа награда на пољу карикатуре и хумора.



ДИГИТАЛНА РИБИЦА
- ПРЕСРЕЋНА сам што сам лауреат управо јубиларног издања "Пјера", који је свакако најеминентнији конкурс те категорије не само код нас већ и у целом региону, веома поштован у Европи и свету, и што сам се придружила именима попут Југослава Влаховића, Коракса и других - каже Марија Докмановић, дипломац Факултета примењених уметности и постдипломац Универзитета уметности у групи за дигиталну уметност, и чланица рок групе "Абонос". - Такође ме веома радује што се, можда и први пут, дигитална илустрација нашла међу награђенима. Сви послати радови представљају забелешке неких мојих размишљања, а награђена карикатура инспирисана је еколошким темама и као и свака добра карикатура - вишеслојна је и вишезначна.

ОД ВЕЛИКОГ ПРАСКА ДО ДАНАС
ЖИРИ јубиларног "Пјера" са задовољством примећује мноштво иновација у ликовном изразу и успешној примени нових техничких средстава, али и евидентан успон квалитета радова у самом богатству промишљених идеја чијим су распоном обухваћена најразличитија догађања: од зарањања у најдубљу прошлост - чак до Великог праска и стварања света, до много мање глобалних разматрања - пре свега усуда нашег, српског национа, преко интелигентно и маштовито синтетизованих еколошких траума и катастрофа, све учесталијих у модерном свету.

ПИТКО, БРИТКО, МУДРО И ЈАСНО
НАШЛО се у селекцији и софистицираних приказа трауматичног страдања наших духовних вредности, и духовитих савета РТС да се преносима из Парламента одобри статус порно-филмова, и опомињућих приказа српско-албанског "дијалога"... - укратко, свега што окружује и мучи малог човека под капом небеском, израженог питким, бритким, јасним и мудрим језиком, а без речи. Баш као што је то умео и радио велики Пјер, у чијем су имену и делу и садржане једине пропозиције великог нашег конкурса.