ХИДРОЦЕНТРАЛУ, прву у Европи и на Балкану, изграђену по Теслиним принципима, Србија је добила далеке 1900. године. У ноћи између 2. и 3. августа пред рођендан краља Александра Обреновића, на чуђење обичног света, али и тадашњих интелектуалаца - Ужице је засијало као најнапреднија тачка Старог континента. Данас овај град тешко успева да замени дотрајалу бандеру, а стара централа и даље „ради као сат“, чини се – из ината.

У подне 3. маја 1899. године краљ је поставио камен-темељац за ужичку касарну, а час касније и за прву европску хидроцентралу која производи полифазну, наизменичну струју. После годину дана посао је завршен, вода је покренула два агрегата од 36 киловата, са ћириличним натписом "Сименс- Халске". Већ у септембру, прорадила је тачно у 18 часова градска електрична мрежа, засијале су уличне сијалице "од 16 свећа". Још један агрегат допремљен је 1904. године, а у граду је постављено седам трафо-станица.

- Овако је започела електрификација Србије. Овдашња искуства служила су за осавремењавање целе државе – објашњава Мићо Даниловић. Захваљујући овом инжењеру из Ужица, хидроцентрала стара 107 година и данас савршено ради, функционалан је део савремене електро–енергетске мреже. Ништа на турбини није дорађено, а окреће се.

О стању духа који је пратио отварање хидроцентрале, говори се и данас. Сељаци из околних места су се питали "како од воде постаје ватра, како ватра преко жице пролази у собу, а да не запали кућу" (књига "Ужице и околина", Стеван Игњић). Димитрије Туцовић је говорио о "ужичким капиталистима жељним богаћења, који су дошли на идеју да експлоатишу реку". Гунђање, неуко или политичко, није зауставило професора Велике школе Петра Станојевића и акционаре "Ткачке радионице" да иза себе оставе симбол овдашње жеље за сталним напретком.

Куће, дућани и радионице су за једну сијалицу "од 16 свећа" која "гори од заласка до изласка сунца", плаћали пет пара, канцеларије шест, касарне и болнице седам, а кафане и механе највише, десет пара.

Данас, век касније, Ужичани су према званичним статистикама, најредовније платише електричне енергије. Нажалост, овдашња електродистрибуција је стављена у подређен положај, регионална "централа" велике компаније пребачена је у Краљево, а грађани поносни на чињеницу да је одавде кренуло осавремењавање државе – највише испаштају.

- Због радова на гасоводу долази до случајних пресецања каблова, а ми у магацинима често немамо спојница, па се догађа да неке куће остају без струје по неколико дана – жали се један радник ЕДБ, уз подсећање да је Ужице својевремено прво у држави, старе дрвене бандере заменило бетонским. – Ми нисмо правили велелепне управне зграде, него смо радили. Сада је тешко, стегне се грло, али "гурамо" некако даље.

Све набавке данас "иду" преко "централе", неретко се тендери поништавају, често у Ужице стигну погрешни делови за поправке мреже. Не зна лева рука, чини се, шта ради десна.

- За стару централу, огромне количине материјала су донете воловским колима са дрвеним точковима. Аустријанци су се чудили овдашњој предузимљивости, начину на који људи несебично размишљају о прогресу целе заједнице – објашњавају у ЕДБ, прижељкујући да граду буде враћено оно што му припада.

До тада, слап воде ће кроз јаз и тунел, са стрмине високе једанаест метара, падати на турбине које непогрешиво раде као и пре једног века – чини се из ината.


ВИЗИОНАРСТВО
ПРВА полифазна хидроцентрала у Србији и данас производи 140 киловат-часова енергије.

Теслина визија модерног света и жеља ондашњих ужичких привредника да унапреде државу, огледа се у револуционарном избору да се у централу поставе трофазни синхрони генератори за наизменичну струју, напона 2.000 волти, односно, 50 херца.

Наизменична струја омогућила је да губици енергије која се преноси на даљину буду минимални, а Ужичанима да се - гледају и ноћу.

ТЕСЛИНА ОБАЛА
ОД центра града до старе хидроцентрале протеже се ужичка плажа, најлепше градско шеталиште. Постоји предлог да се овај потез назове Теслина обала, а академик Лјубомир Симовић је покренуо још једну иницијативу.

- Можете ли да замислите да на прилазу хидроцентрали, стоји скулптура Николе Тесле? – пита Симовић. - Скулптура је репрезентативни рад вајара, академика Николе Јанковића, а тренутно је изложена у Градској галерији.