Само што не проговори

У БОЛНОЈ, али доста достојанственој тишини, уз химну "Боже правде" и присуство више стотина грађана, највиших званичника Србије, амбасадора, страначких колега, чланова владе из времена које је обележио - у Прокупљу је у среду, откривен споменик др Зорану Ђинђићу, убијеном у пролеће 2003. године.
Споменик је, на Тргу испред хале која носи име њеног сина, открила премијерова мајка Мила.
До тренутка када ће свући платно са бронзаног споменика, под руку ју је придржавала кћерка Гордана. Лагано је, потом, кренула према споменику. Корак клецав. На моменте је посрнула.
А платно је склизнуло са скулптуре.
У ноћи, пре отварања, чули су је како овде, пред спомеником јауче: "Зашто си у камену, сине?"
Први споменик првом демократском премијеру. Вајар из Београда Здравко Јоксимовић успео је да га у бронзи овековечи - као живог. У покрету: пружена рука, поглед према циљу којем је стремио, брзина и незаустављива енергија која покреће.
Осам месеци Јоксимовић је вајао Ђинђића у природној величини.
- Вајао сам свог јунака, мог премијера. Лако је било поистоветити с њим, зато сам успео! - каже нам.
Вајар још додаје:
- Имао сам у свему одрешене руке. Мила и Гордана су повремено долазиле, не да надгледају рад, већ да буду ослонац.
- Само што не проговори - чуло се из масе, у тренутку откривања скулптуре.
- Овај споменик жеља је његове мајке, и ми смо ту жељу поштовали - казао је Владимир Јовановић, председник општине. - А нама у Прокупљу је на понос и дуг за све што је учинио за овај регион.
По жељи Миле Ђинђић, испред споменика речи сећања на пријатеља упутили су министри у влади којом је руководио - Гордана Матковић и Гашо Кнежевић. Глумац Сергеј Трифуновић освежио је свевремене поруке убијеног премијера, цитате из његових говора и интервјуа: "Ако данас не успемо, једини разлог смо ми сами"; "Ако неко мисли да ће зауставити спровођење закона тиме што ће мене уклонити, грдно се вара."
Потом је, у холу Спортског центра отворена изложба фотографија о Зорану Ђинђићу, премијеру и партијском лидеру. Била је то прилика да се сви који су желели, сретну са мајком и сестром мучки убијеног премијера. Обе су одбијале новинаре, уз молбу да ће дани који долазе бити подеснији за њихову причу. Ипак, Мила Ђинђић, пред чијом су се жртвом и мајчинским болом у среду клањали сви, а Борис Тадић, председник Србије савио се и пољубио јој образ, за "Новости" је казала:
- Лакше ми је данас, него јуче! А сигурна сам да ће ноћ бити иста, тешка и без сна. Раздире ме питање: зашто су ми убили сина? Таквог сина.





ГОРДАНА

ЂИНЂИЋЕВОЈ сестри Гордани, на молбу да нам каже шта јој овај тренутак значи, задрхтала је брада, одмахнула је рукама: "Не, не могу... не могу..." Касније је за "Новости" прихватила да каже само ово: "Волела бих да ми је брат жив. По свему је заслужио живот. Понајвише по томе што је више бринуо о другима, него о себи." Говорила сам му: "Дај, предахни мало, одмори се. Увек је имао исти одговор: одморићу се у пензији."

ЕНЕРГИЈА

БОЖИДАР Ђелић, министар у актуелној влади и влади Зорана Ђинђића, за "Новости".
- Емоције су снажне, сећања свежа. Били смо пријатељи, прави пријатељи. Енергија коју је Зоран имао све нас је покретала. Чини ми се као да још исијава.


ОБЕЛЕЖЈЕ

ОЛИВЕР Дулић, председник Скупштине Србије, за "Новости":
- Ово је први споменик, обележје покојном премијеру. Надам се да ће и у другим срединама бити сличних обележја, као што заслужује његово дело.

ДЕЛО

- НАЈВЕЋИ споменик Зорану Ђинђићу је његово дело - казао је у Прокупљу новинарима Борис Тадић, председник Србије. - Дело које је по оживотвореној идеји било печат будућих векова.

ПОРОДИЦА

НИКО, па ни најоданији пријатељи Миле Ђинђић, у среду нису желели да кажу зашто на откривању споменика није било супруге покојног премијера Зорана Ђинђића Ружице и њихове деце. На свако питање одговарали су: "Немојте о томе, молимо вас. То је болно питање."