ОПРОСТИТЕ, ваш број сам пронашао у именику. Зовем из Ниша. Да вам се представим - Оливер Ињац, адвокат и писац.
- Погрешили сте - одговори глас са друге стране жице.
- Могуће је, ипак... Да ли вам нешто значи име Рудолф Цистлер?
После неколико тренутака тишине…
- Значи, господине. То је био мој отац...
Судбина оца Ванде Цистлер (90), примадоне сарајевске опере, после вишегодишње потраге почела је да се разоткрива. Реч је о адвокату који је по службеној дужности бранио сарајевске атентаторе 1914. године. Ту судбину читаоци данас могу прочитати у недавно промовисаном другом издању књиге “Велике адвокатске одбране”, која ће се на јесен наћи у документарно-играном филму, заједно са 1.800 личности из 37 интригантних парница у историји адвокатуре на овим просторима.
- Цистер је једна од најинтересантнијих фигура у књизи, чију сам животну судбину сазнавао захваљујући сплету срећних околности и добронамерним саговорницима - прича за “Новости” Ињац, који је у истраживање кренуо од штурих података и једине фотографије из Националне архиве БиХ, из 1950. године. - Атентат на престолонаследника Фердинанда је познат, али се о најупечатљивијем адвокату одбране мало шта касније знало, иако је био истакнути члан Загребачке адвокатске коморе по прогону из Сарајева. Дао је само један интервју, 1937. године. Иза њега је остао рад “Како сам бранио Принципа и другове” - два стручна списа са мало података.
Три месеца по атентату, у којој су Франц Фердинанд и његова супруга војвоткиња Софија Хотек фон Хохенберг изгубили живот од припадника Младе Босне, 12. октобра 1914. године у 8.10, тужилац Фрањо Свара започео је са уводном беседом пред сарајевским Окружним судом у дворани Војногарнизонског суда.
Оптужио је 22 особе за велеиздају, са намером да на силу Босну и Херцеговину отму од Аустроугарске монархије и припоје је Краљевини Србији, као и да су криви за “потајно уморство из засједе престолонаследника”.
Цистлер је узвратио дан касније. Нјегови аргументи били су да се оптуженима не може судити за “убиство престолонаследника”, већ за “убиство”, јер по “нашем закону, повреда престолонаследника не познаје посебну заштиту”. Обесмислио је и другу тврдњу оптужнице, позивајући се на Санстефански мир по коме је Турска 1878. године пристала на окупацију БиХ, али је суверенитет остао на страни султана. Другим речима, ако БиХ није била у територијалном савезу Монархије, није се могла од ње отргнути. ”Чин који је на то смјерао није могао бити чин велеиздаје нити кажњиво дјело”, говорио је Цистлер пред запрепашћеним аудиторијумом.
- Није то једини пут да је отац успевао да надмаши тужилаштво - присећа се Ванда. - После Другог светског рата супротставио се национализацији швајцарског рудника боксита у Широком Бријегу (Међугорје, Херцеговина) у коме је радио пре рата. Руководство га је оптужило да је сарађивао са Немцима. Осуђен је на седам година затвора. Швајцарци су се побунили и ослобођен је.
И за време НДХ могао је да изгуби главу. Ухапшен је и заточен у усташком логору Керестинец, али је супруга Јулијана (девојачко Обершмит) успела да пронађе документе који доказују да није Јеврејин.
Породична историја Цистлер памти да је адвокат одустао од принудне наплате над имовином гостионичара, који је одбијао да врати дуг његовом клијенту. Цистлер се, наиме, сажалио на гостионичареву децу, која су га, уплакана, дочекала испред куће.
Сам је исплатио свог клијента. Када је породица већ заборавила на овај догађај, стигло је писмо из Америке са доларским новчаницама у висини дуга и поруком - ”Преварио сам све своје повериоце, али Вас не могу. Враћам Вам дуг”.

КО ЈЕ БИО ЦИСТЛЕР

ДР Цистлер(1886-1960), адвокат, политичар, правни писац био је Хрват југословенске оријентације. Студирао у Загребу и Бечу, а каријеру је започео као приправник у познатој канцеларији српског адвоката др Милана Сршкића. Само 24 часа по окончању суђења атентаторима, прогнан је из Сарајева, па је радио у Пакрацу и Вуковару.

САЧУВАНО ПИСМО

ИСТРАЖУЈУЋИ адвокатов живот, Ињац је пронашао и мање познате судбине његових брањеника. Тако шира јавност први пут може да види писмо Вељка Чубриловића, једног од сарајевских атентатора осуђених на смрт, које је ноћ пред вешање писао својој ћерки Нади. Оригинал писма је спаљен, по наредби суда, али се тамничар пре него што ће запалити писмо, сажалио и преписао га.