УВЕК неко наиђе да у невољи пружи руку, лепу реч, да покори страх и живот заложи да помогне. Теби, мени, нама. Човек Човеку. Знаном - незнаном.

Тај неко у овој години били су јунаци наших дана, људи изнад судбине - најплеменитији међу нама. Нјима ће у среду у подне, на свечаности у Скупштини Београда бити уручене Златне и Специјалне плакете "Новости". Овом церемонијом, наша акција "Најплеменитији подвиг" пуни 44. године постојања.

Одлуку о добитницима високих признања донео је специјални жири најплеменитијег подвига којим је председавао академик Матија Бећковић. Одлучили су да доделе четири Златне плакете:

* Матурантима Земунске гимнизије, одељење 4/4, који су протекле школске године, уздрмани болесним срцем друга из разреда Марка Теодоровића, покренули акцију и тако прикупили великих 300.000 евра за трансплантацију у Немачкој.
Сваки минут био им је вечност, а сума недостижна. Ипак, гимназијалци подижу јавност на ноге, покрећу читаву машинерију позитивне енергије, држећи лекцију хуманости и солидарности. Помажу им и професори. Марко је отпутовао по ново срце.

* Пилоту Горану Лјубоји постхумно, који је дао свој живот како би из подивљалих таласа спасао непознату жену. Беснело је невреме у Улцињу, бура дизала таласе. Врисак је покренуо Горана Лјубоју, за трен је био међу дављеницима. Грчевито се борио са таласима и на обалу извукао непознату жену. А, када се вратио по остале, пресудио му је талас. Један од најбољих српских пилота погинуо је наочиглед супруге Иване, сина Алексе и кћерке Емине.

* Горану Димитрићу - мајске поплаве у Војводини, помамио се Дунав, запретио Сремској Каменици, народ стрепи од надолазећих таласа. Огромни млазеви кроз канализациону цев између два насипа незаустављиво су плавили улице. Како их зауставити?
Ко ће се спустити у мрачне дунавске долине и затворити отворе на цеви дугачкој више од 60 метара. Девета ноћ априла, стиже Горан Димитрић, асистент на новосадском Факултету физичке културе и искусни ронилац. Спушта се у помахниталу реку. Мркла је ноћ, сувише је ризично... Враћа се, а ујутру са опремом за роњење поново долази. Акција траје седам часова. У мрклом мраку покушава да нађе отвор цеви. Срећом, пошло му је за руком. Уследио је други део задатка - затворити цев. Једино решење је било зазидати га джаковима са песком. Пренео је под водом читаве две тоне песка. За подвиг спасавања Сремске Каменице од поплава Скупштина Новог Сада доделила му је новембарску повељу.

* Девојчицама са Косова и Метохије Јелени Милошевић и Драгици Ђокић за сурово одрастање у косметским српским енклавама. Овде је сваки дан њихов подвиг. Од куће до школе пешаче четири километра, кроз албанска села, изложене увредама и претњама. А у школи само њих две. Сваког дана на настави. Родитељи су покушали да их преселе на безбедније. Одбиле су. Зато је истрајност ових девојчица више од подвига, а њихово детињство више од детињства.

Поред овога, жири је одлучио да награди још 12 подвига Специјалним плакетама:

* Немачки "Билд" који је репортажом о болесном дечаку из Голупца Милошу Момировићу упутио апел за помоћ. Овај малишан има тежак поремећај виталних органа, неприродно распоређених. Болест му је у шестој години зауставила раст на осамдесетом центиметру. Адреса плана - Универзитетска клиника у немачком граду Јени, а 150.000 евра, колико је потребно за операцију, за Милошеве родитеље Марину и Слађана недостижна сума. Ипак, одговорили су читаоци на речи "Билда": "Помозите дечаку из Србије", и брзо је прикупљен новац. Милош је оперисан. Већ је прекорачио критичне дане опоравка.

* Припадницима Речне полиције МУП-а Србије који су у ноћи 30. августа зауставили помахниталу баржу, тешку 500 тона која је претила да сруши Остружнички мост.
Брзо и ефикасно делује дежурна екипа. Неконтролисана баржа је усидрена на време. Неколико месеци касније. Панчевачки мост! У последњем тренутку јединица кроти четири такве барже. Винча летос - речни вукови откривају кријумчарско легло белог индустријског бензина. Висока температура претила је да дигне у ваздух импровизовану баржу. Последице су биле несагледиве.

* Жарку Максићу, шефу спасилаца Савског језера. Нјегови подвизи би могли бити у Гинисовој књизи рекорда. Спасао је најмање 2.000 душа. Зову га витез Савског језера. Три деценије храбрости сажео је у најкраћу причу: "Битне су секунде и тада не размишљам. Једино што знам је да морам да сачувам туђи живот. И успем. Увек успем."
Мало му се ко захвалио. Памти само да му је једном пришао дечак са мајком и питао: "Колико кошта мој живот?" Нјега је спасао дан раније.

* Ватрогасцу Ивану Арсићу - за борбу са ватром из које је извукао девојчицу. Пламен је гутао стан у приземљу београдске осмоспратнице, у Улици патријарха Јанихија. Густ дим испунио је целу зграду, а на шестом спрату остала је десетогодишња Катарина. Било је тек минуло подне, а као да је помрачење. Ватрогасац је имао само један циљ - спасти је што пре. Борбу са ватром за живот девојчице је заборавио, али никада неће речи: "Хвала чико!"

* Косметским монасима који са вером у срцу на путу доброте чувају светиње и српска огњишта. Стално су на удару, али не дају да се свећа угаси. Довољно је уз ово додати - игуман Петар старешина манастира Зочиште код Ораховаца и Ђурђевих ступова у Старом Расу. Овај пастир благости и доброчинства, о чијим подвизима најбоље сведоче косметски Срби, заслужан је што је вековним манастирима враћен живот. Зочиште, манастир у погрому 2004. потпуно је срушен. Данас је обновљен, захваљујући укупној борби игумановој. Ђурђеви ступови у Старом Расу обновљени су. Изграђен је нови конак, братство се уселило. А ових дана игуман рони брегове да прикупи новац за откуп земље око манастира.

* Драгани Вараклић, која из Канаде сваком детету сирочету и онима чији су родитељи остали без посла у њеном завичају Старом Расу за Божић шаље дарове. Даривала им је и по 100 долара, укупно 150.000 долара. Циљ јој је да малишанима врати веру у незаборав.

* Александру Станковићу, пензионеру из Прокупља, који је даровао двоспратну кућу, воћњак и виноград деветочланој породици Булатовић, прогнаној са Косова. У одлуци су га подржали синови и кћери, а поручио је: "Желим да Булатовићи у кући проведу најлепше дане у животу и да им она надомести дом који им је на Космету отет."

* Светлани Стевић, председници удружења "Мајка девет Југовића" из Косовске Митровице - даривала је болесне малишане у српским енклавама. Основала је Народну кухињу, која храни 120 школараца и 325 старих и немоћних.

* Драгославу Тешићу, хемичару лозничке "Вискозе" - без тренутка премишљања даровао је бубрег једанаестогодишњој Верици Бурмазовић. Родитељи нису могли да буду донатори, а он јој је на овај начин спасао живот.

* Бранки Филиповић из Милошевца - читав живот посветила је неговању деце без родитеља. Однеговала је више од 40 малишана. Пружала им је топлину дома, школовала их и испраћала у војску.

* Воднику прве класе Војске Србије и Црне Горе Горану Филурију, који је у јануару из воза који је слетео код Биоча извлачио повређене малишане. Он се са одсуства враћао из Крагујевца, и сам био у возу, покушавао је да га заустави. И он је повређен, али није имао времена за сопствени бол, покушавао је да повуче ручну кочницу, спасао дечака, девојчицу, па девојчицу. Министар Зоран Станковић унапредио га је на лицу места.

* У истој несрећи - Ранко Голубовић, старији водник, другари га предложили, потписало више од 30 војних полицајаца, он је само одговорио: "Радио сам исто што и остали и помагао колико сам могао." И он је унапређен на лицу места.

На свечаности у Скупштини града биће приказан и документарни филм о људима који су померили границе хуманости и њиховим делима, која су више од подвига.

Филм је урадила екипа БК академије, редитељ је Милутин Јовановић.

ЖИРИ
МАТИЈА Бећковић - председник, Миодраг Јефтић - начелник ВМА, Оља Ивањицки - сликар, Верица Ракочевић - модни креатор, Санда Рашковић-Ивић - председник Координационог центра, Светлана Бојковић - глумица, Предраг Даниловић - директор КК Партизан, Ненад Манојловић - бивши ватерполо селектор, Небојша Брадић - управник Београдског драмског позоришта, Зоран Ивошевић - судија Врховног суда, Манојло Вукотић - директор и главни уредник Компаније "Новости", и Јован Кесар - помоћник уредника "Новости".

ОД СКОПСКОГ ЗЕМЛЈОТРЕСА
ОВО је 44. година "Најплеменитијих подвига" традиционалне акције "Новости". Откако је почео (од скопског земљотреса 1961.) намењен је онима који су део живота или цео живот, посветили другима, исписали најлепше лекције хуманости и доброчинства, показали нам како да будемо бољи.
За све ове године, "Новости" су наградиле више од 3.000 људи који су ризиковали свој живот за спас другог човека, учинили неко добро, духовне и моралне подвиге. Тачније, од било које речи њих објашњава дело за које нису тражили и не траже никакву надокнаду. Таквим људима се клањамо сви.

ПЛЕМЕНИТОСТ "БИЛДА"
ОВЕ године Специјални жири за "Најплеменитији подвиг" одлучио је да признање "Новости" - Специјалну плакету додели немачком дневном листу "Билд" за немерљиву хуманост коју су показали. Редакција овог листа прикупила је 150.000 евра за спас смртно болесног српског дечака Милоша Момировића, из Голупца.
Признање ће, на свечаности, преузети лично заменик главног уредника овог престижног дневника Флоријан фон Хајнце.

ДЕЦА СУ БЛАГО
- СРЕЋНИ смо и радујемо се признању "Новости" - поручила је из Хамбурга Мартина Кригер, директор хуманитарне организације "'Билд' помаже - једно срце за децу". - Наша деца су наша будућност, благо које нема своје лобисте. О Милошу, редакција "Билда" до сада је објавила 11 страна текста. Читаоци су се одазвали у изузетном броју, желели су да знају, пре свега, како му је, а нисмо добили ниједно писмо или позив у коме се неко интересовао због чега помажемо детету из Србије. То није важно. И Милош је наше дете. Деца су, у ствари, наше једино истинско добро. Ако помажемо њима, посебно онима која су угрожена - помажемо првенствено себи. То је моја једина порука свим људима у Београду и Србији.