У ЗАДУЖБИНИ краља Петра Првог Карађорђевића на Опленцу отворена је изложба "Тајна сандука бр. 23". Реч је о личним предметима и драгоценостима краља Александра и краљице Марије Карађорђевић, који су 1991. године откривени у трезорима Народног музеја у Београду. Предмети су Задужбини враћени на трајно чување, јер су својевремено одатле и однети.

- Ове и још много других вредности Немци су, маја 1941. године, однели са Опленца у Бели двор у Београду - објашњава Миладин Гавриловић, директор Задужбине. - Предмети су спаковани у седамнаест сандука, а један је носио ознаку 23. Касније је једино тај сандук пренет у Народну банку, где је конфискован. Највеће вредности банка је продала, а део је, 1947. године предала Народном музеју, без икаквих папира.

ФАБЕРЖЕОВ РАМ

ДО 1991. године предмети су били спаковани у два "ратна сандука" у трезору музеја и на њих је било "заборављено". Није се знала садржина, нити су излагани. Када су сандуци откривени, приређена је изложба, без званичног и свечаног отварања, без говора. Уз подршку Драгана Којадиновића, министра културе, коначно су враћени на Опленац, и посетиоци могу да их разгледају у кући краља Петра Првог.

По речима директора Гавриловића, из сандука 23. сачуван је мали број предмета, али изузетно вредних. На сваком је била закачена цедуљица на немачком језику, што говори да су Немци у време Другог светског рата били у краљевим дворовима на Дедињу и да су врло педантно пописали сву нађену имовину.

Међу највреднијим предметима је дијадема краљице Марије, израђена од злата, са великим крстом на централном делу. Нађена је са праменом краљичине косе, у специјалној кутији од коже на којој је златом угравиран краљевски грб. Дијадема је припадала краљици Марији док је била румунска принцеза. На основу досадашњих истраживања, то је највероватније једина краљичина дијадема (од пет сачуваних) која се данас налази у земљи.

Нађен је златни рам са фотографијом краљице Марије са синовима Томиславом и Андрејом, рад познате јувелирнице Карла Фабержеа. Претпоставља се да је у сандуку било и чувено Фабержеово ускршње јаје, али је "нестало" на путу од Народне банке до Народног музеја.

ПАРАДНА САБЛјА

ОД предмета који су припадали краљу Александру, посебне предности је маршалска палица, ознака достојанства маршала румунске војске. Тај чин је румунски краљ доделио краљу Александру приликом његове званичне веридбе са румунском принцезом Маријом, 9. јанура 1922. године, на принцезин рођендан.

Велике је вредности сабља димискија, коју су Херцеговци поклонили краљевићу Александру у знак захвалности на ослобођењу и уједињењу, у Сарајеву, 21. септембра 1920. године. Цела сабља са корицама израђена је у Бечу, у чувеној царској радионици.

На сабљи је краљев монограм са уграђеним 31 брилијантом, што је симболизовало 31 годину живота регента Александра. Изнад је круна у коју је усађено 16 брилијаната, по један за сваку годину владавине династије Карађорђевић. На сечиву је угравирана посвета "Краљевићу Александру" и "Вјерна Херцеговина 1920". На предњој страни корица сабље (канија), које су израђене од кованог сребра, угравиране су све важније победе српске војске у ратовима од 1912. до 1918. године.

Краљ Александар се са овом сабљом појављивао у свечаним приликама: поводом ступања на престо, венчања са принцезом Маријом, крштењу престолонаследника Петра. Приликом избора првог српског патријарха Димитрија. Последњи пут је ношена на испраћају покојног краља, на сахрани 18. октобра 1934. године на Опленцу.

У сандуку 23 налазили су се и други предмети краљице Марије: минијатурни календар, скицен блок, фотографије, албуми, већи број писама и честитке од породице из Румуније. Нађен је златни сат краља Александра и његова актен-ташна од коже.



ОДНЕТО

У ВРЕМЕ Другог светског рата, и после, из краљеве виле и задужбинарског дома на Опленцу однето је много драгоцених предмета. Сви који су могли, черупали су њихову заоставштину и до већине предмета је тешко да се дође. Међутим, знамо да је део сачуван и да се налази у неким од државних органа. Уз подршку министра Којадиновића, покушавамо да се предмети врате, јер су их Карађорђевићи овде оставили - сматра директор Задужбине.