Родитељима нисам могао да кажем целу истину
26. 02. 2006. у 19:10
Дечаково тело, на коме је био само стари плави раднички мантил, пронашли смо у једној јами са неколико убијених Срба. У горњој вилици Слободан није имао шест предњих зуба које су му избили. Стомак му је био распорен у облику крста. Метак му је испаљен у с
Отуд актуелном министру одбране СЦГ неизбежно прво питање: под којим је околностима, и у каквом стању, пронашао тело овог дечака, рођеног у селу Доња Каменица код Зворника?
- Пронашли смо га у једној јами у оближњим брдима. Са телима још неколико убијених Срба. Било је у поодмаклој фази распадања. Дечак је на себи имао само стари тамно-плави раднички мантил. Са етикетом «Приморје». Испод - ништа. Идентификовали су га отац Илија и мајка Десанка.
НАЛАЗ У ХАГУ
На основу чега сте закључили да је дечак био мучен пре него што је убијен? Како је уморен?
- У горњој вилици - што стоји и у нашем обдукционом налазу - избијено му је свих шест предњих зуба. Отвор чмара био је знатно проширен, пролазан - како смо констатовали - «за три прста». Имао је више секотина у пределу главе и трбуха. Неке од њих су нанете, највероватније, после смрти. Поврх свега, стомак му је био распорен у облику крста. Ако се не варам - било му је одсечено десно уво. А на крају - испаљен метак у слепоочницу. Из непосредне близине. У две речи: монструозно, свирепо убиство.
Откуд «крст»?
- То само истрага може да утврди. Али, можда је одговор у томе што је, и по мојим сазнањима, извршилац злочина, непосредни егзекутор, била месна Албанка Елфете Весели која се борила у формацијама Насера Орића. Што је то, по свему судећи, био њен злочин мржње, о чему на свој начин сведочи и мој обдукциони записник, направљен у присуству месно надлежног истражног судије Радована Николића и инспектора за крвне деликте Владе Делића. Тај налаз већ је у Хагу. Предат је Трибуналу у склопу оптужнице против Орића.
Текстове о овој трагедији, објављене у "Новостима", Комитет правника за људска права оквалификовао је као "говор мржње". Да ли обелодањивање овог злочина, по Вашем мишењу, може бити "говор мржње"?
- Нека нико ничију муку не умањује! На страшан начин убијено је дете! Невино дете! Зато: нека нико и не политизује ни тај злочин, ни писање о њему! Не могу да схватим како неко, и у име чега, може да покушава да једно такво злодело прикрива и умањује, или да га, макар и индиректно, брани. То је био ужасан злочин из мржње. Национално обојене мржње.
НЕ МОГУ МЕ УЋУТКАТИ
Да ли бисте били спремни да сведочите о злочину Елфете Весели?
- Слободанове родитеље сам више пута посећивао и ни једном нисам смогао снаге да им саопштим целу истину о страдалничкој смрти њиховог сина. Плашио сам се да то сазнање не би преживели, јер постоје вести које су као удар секире. Спреман сам, међутим, да у Хагу сведочим о томе каквим је мукама био подвргнут тај недужни дечак. Нјегов живот брутално је пресечен на пола дечаштва. Био је висок 145 центиметара и имао 50 килограма. Отишао бих у Хаг, ако будем позван, јер о злочинима над Србима, као патолог, знам више од било кога другог. Нико својим очима није видео више убијених Срба од мене. Нико их више није "додирнуо" својим рукама. Зато ме и чуде изјаве неких "естрадних уметника" који не затварају уста о српским патњама, а притом мене проглашавајући антисрбином.
Имате, очито, на уму нешто сасвим конкретно и сасвим одређене људе...
- Посматрао сам неке пред спомеником српским жртвама муслимнског терора у Скеланима. Стајали су и клањали се посмртним остацима које сам ја, са својим техничарима Миладином Жарковићем и Момчилом Вучковићем, скупљао по планинама и вадио из јама. Слушао сам како «набацују»: «Треба видети за кога онај Станковић ради». То су говорили људи који су се за време рата школовали у иностранству и тамо били на «страшним мукама».
Вама, као и «Новостима», неки покушавају да запуше уста...
- Мени нема нико право да помиње ни Ратка Младића ни Радована Караджића да не бих говорио и сведочио о српским страдањима. Не пристајем да ико мене и мој народ - помињањем неухапшеног Младића - спречава у томе.
ПРИЧЕ "ВЕЛИКИХ СРБА"
- У кампањи против мене учествују и људи који праве филмове о српским жртвама користећи притом 70 одсто документационог материјала моје екипе. Покушавају да ме дисквалификују. Упркос томе, ни једног минута не остављам започети посао. Ево и сада, иако као министар одбране имам мноштво обавеза и премало времена, радим на посмртним остацима Срба страдалих у Брчком. То је био велики злочин. Зато указујем на оне који су одсекли главу Стојану Пудићу, а на на грудима једног његовог сапатника ножевима исекли полумесец са звездом. Радим, а не причам као неки «велики Срби» - наглашава др Станковић.
g --a
26.02.2006. 21:27
doktore Stankovicu: Da li je i Ratko Mladic radio takve stvari ili je svom snagom pokusao da ih spreci?
strasno i zalosno ja samo znam da je to bijo moj sin ilj brat nasao bih egzekutore pa makar prodao sve sto imam i makar se trazili narednih 1000god zavrsili bi na isti nacin kao i ovo jadno i neduzno dijete.Strasno da postoje ovakvi monstrumi i neljudi
Dali treba ovo i slicna Zverstva olako zaboraviti.Da je bilo vise MLADICA ovo se nebi desilo. Zato ga slavite !!!
Iskreno se nadam da necete prestati da pisete o patnji tih ljudi...Hvala Bogu da niko u mojoj familiji nije proso takvu golgotu...kad neko moze u sebi da nadje opravdanje da omalovazava takvu patnju...a sto se tice te gospodje tesko da takav lik ikakva rec moze da uvredi...
ovo govor mrznje? problem u Srbiji je u tome sto ne postoji zakon i sto u situacijama kada postoji parcijalno se primenjuje. treba da se donese zakon da svako skrivanje monstruoznih zlocina i sprecavanje njihovog objavljivanja ,treba da se tretira kao saucesnistvo u tom istom zlocinu. biljana kovacevic-vuco je jedan od poznatih srbo-mrzaca . primetio sam da `govor mrznje` i `zakon o sirenju verske ,medjunacionalne i verske mrznje`, se ne odnosi na Srbe kada su zrtve., vec samo kada su navodni izvrsioci. u kojoj mi ono bese drzavi zivimo?
Коментари (45)