"МИЛОСРДНИ анђео" срушио је шездесет мостова за време бомбардовања 1999. године. "Анђео" београдских мостова, који су једини спасени, био је француски председник, како је сада и дефинитивно потврдио председнику Србије Борису Тадићу. О 44 друмска и 16 железничких мостова које нико није заштитио није било говора...
Међу онима који су одавно причали како је бомбардовање мостова безуман чин, посебно место заузео је британски историчар Нил Арчерсон, који је за тиражни "Гардијан" посебан део посветио срушеним мостовима у Новом Саду. Арчерсон је рекао да "онај ко је бомбардовао мостове у Новом Саду није Европљанин".
- За рушење мостова код Новог Сада не постоји рационално објашњење - рекао је тада Арчерсон. - То је последица глупаве равнодушности према европским реалностима и инфантилне потребе за прављењем спектакла.
Током акција у којима су рушени мостови није се водило рачуна о елемантарним људским правима у које се западне демократије безрезервно заклињу. Како би били сигурни да су "коректно одрадили посао" пилоти су се често враћали после неколико минута да понове ударе.
Како смо сазнали у Грађевинској дирекцији Србије, до данас су обновљена 42 друмска моста и 15 железничких мостова. Да би се макар мало зацелиле ране из тог рата остало је да се заврше друмски и железнички мост у Остружници, железнички мост код Богојева и мост Врапчева река.
Тако је Нови Сад остао без Варадинског, Жежељевог и Моста слободе. На Мосту слободе повређено је седморо људи, док је НАТО авијација за рушење Жежељевог моста морала чак четири пута да понови бомбардовање. Због пресецања водоводне мреже чак 30.000 становника је дуго било без воде.
Само у Расинској области срушено је пет мостова, а посебно је привлачио пажњу податак да су међу њима била три моста која је Немачка испоручила Србији од 1922. до 1924. године као обештећење за ратну штету из Првог светског рата.
Бомбардовање је оставило језив траг и на Сарајевском мосту у Грделичкој клисури, на Косаници у Куршумлији, уништен је Остружнички мост на Сави, онеспосовљени су били мостови на Ибру у Биљановцу и на Дунаву код Бешке...
После бомбардовања Варваринског моста 30. маја 1999. године убијено је 11 људи. У вечењим часовима представници НАТО у Бриселу званично су потврдили бомбардовање моста, дабоме, не наводећи цивилне жртве. Лицемерје је декорисано изјавом да су "четири авиона бомбардовала мост веома прецизном муницијом".

"БРАЋА"
ДА је у Француској, ипак, било много оних који су памтили витешко понашање Срба током светских ратова, потврдили су нам и београдски масони. Чланови овог реда су током бомбардовања ангажовали своје контакте у овој земљи, како би утицали да француску "браћу" како би спречили рушење београдских мостова.

ШИРАКОВО "НЕ"
Од сталног дописника
ИЗУЗЕТНО срдачну атмосферу из разговора са српским председником Борисом Тадићем, његов француски домаћин Жак Ширак, зачинио је, на одласку, причом о томе како је спасавао мостове у Београду, током кампање НАТО напада на нашу земљу.
Ширак је Тадићу испричао детаље како су мостови у Београду остали цели. Одлука о рушењу већ је била донета у натовској команди. Француски председник обавештен је на једном од састанка шефова држава у Бриселу.
Било је девет увече, састанак у јеку. Председнику су дотурили цедуљу на којој га командант снага Северноатлантске алијанске обавештава да је донета одлука о рушењу београдских мостова. Требало је да мостови падну исте ноћи, тачно у 3 часа и 20 минута.
Жак Ширак је Борису Тадићу испричао да је истога тренутка напустио састанак и позвао тадашњег америчког председника Била Клинтона.
Француски председник је запретио да ће његова земља изазвати међународну кризу у оквиру НАТО интервенције у тадашњој Југославији, уколико ова одлука сместа не буде повучена.
Прошло је мање од пола часа, када је телефон поново зазвонио. Био је Клинтон лично, који га је уверио да је његов став испоштован, да је одлука промењена и да мостови преко Саве и Дунава у нашој престоници неће бити срушени.
Председник Тадић се Шираку захвалио на овом пријатељском гесту, у име свих Београђана и грађана Србије.
- Да којем случајем председник Француске није показао предузмљивост, вођство и спремност да преузме одговорност, Београд данас не би имао мостове. Можда бисмо поново изградили један, као Нови Сад. Био би заустављен економски развој читаве земље, јер је Веоград жила куцавица - казао је Тадић новинарима у Паризу.
Председник Србије је истакао да то показује колико је данас важна индивидуална улога политичара у свету и спремност да се предузме одноворност и за друге земље.
- Председник Француске није председник Србије. Модерна политика подразумева међународну одговорност, способност да се уживите у проблем другог - рекао је Тадић.

СРДАЧНО
НЕОБИЧНО присно растао се француски председник Жак Ширак од свог српског госта Бориса Тадића, после разговора који су у понедељак трајали двоструко дуже него што је било предвиђено. По протоклу, Ширак госте испраћа, зависно од степена срдачности, до врата Јелисејске палате, излазећи пред степенике, спуштајући се низ њих, или, у најпријатељскијој варијанти, праћењем госта све до аутомобила.
Ширак је с Тадићем, пак, разменио и неколико речи док је председник Србије већ био на задњем седишту аутомобила са српском заставом. Француски председник је, потом, када је поворка кренула из Јелисеја, Тадићу, иза стакла, неколико пута махнуо руком у знак поздрава, што је ретка привилегија.