Јуда преживео векове

ЈЕВАНЂЕЛЈЕ по Јуди је поново вест дана. О овом коптском рукопису од 62 стране се писало још од почетка децембра 2003, па у неколико наврата 2004. Данас Фондација "Мецена" из Швајцарске са извесношћу најављује да ће превод овог дела, откривеног педесетих или шездесетих година у Египту, ускоро бити завршен.
Све светске новине се позивају на прилично штуре информације које је објавила базелска "Мецена" и главна новост је, заправо, да је рукопис на папирусу подвргнут анализи угљеника која је показала да је текст много старији него што се претпостављало. По тој анализи, овај рукопис датира са краја трећег или почетком четвртог века. Наравно, није извесно да га је писао, односно да је то препис оригиналног Јудиног текста, али то не умањује његов значај.
У протеклих неколико година вест о овом рукопису "дигла је поприличну прашину" управо на тржишту уметнина и антиквитета понајвише због калкулација да би то могло да буде изгубљено Јеванђеље по Јуди које је поменуо још 180. године Иринеј, први лионски бискуп. Рукопис преводи тим стручњака за коптску историју, уметност и језик, предвођен Рудолфом Касером бившим професором са Женевског универзитета. Тешко би се у овако, засада, сведеним вестима као новост могла протумачити и изјава Мариа Жан Робера, директора Фондације "Мецена" да "текст Јуде Искариота доводи у питање неке од политичких принципа хришћанске доктрине". Како било, то није у супротности са "Давинчијевим кодом" у којем стоји да је "Римска католичка црква `реорганизовала` јеванђеља у четири 325. године под владавином цара Константина". Тридесетак других текстова је маргинализовано јер се нису слагали са "доктрином вере и политиком коју је водио цар Константин".
У низу дневних листова западне Европе стручњаци и писци озбиљнијих коментара замерају на "новинарској ексклузивности" и питају се како је могуће на основу још непрочитаног текста калкулисати и изводити далекосежне закључке.
Најкасније за годину дана, текст писан на коптском језику египатских хришћана треба да се појави у преводу на немачки, енглески и француски тврде у Фондацији. Тада ће сигурно отпочети "нова рунда" тумачења, нових интерпретација...
Ранохришћански рукописи, од којих је један познат под називом јеванђеље по Јуди - ма у како сажетом облику из научничких кабинета доспевали до јавности - будили су машту многих писаца и синеаста. Снимљени су филмови, а једна од скоро објављених и добро продаваних књига је управо роман "Јеванђеље по Јуди" Симона Мавера.

ПОРЕКЛО РУКОПИСА
ПОРЕКЛО рукописа и даље је непознаница. После његовог открића у Египту пре 40 или 50 година и "кратког пута" до Швајцарске, одлази у САД на две деценије... а тек почетком трећег миленијума "Мецена" почиње да се стручно бави овим делом. После дуготрајне и, јасно, компликоване, стручне рестаурације и заштите рукописа почеле су његове анализе и превођење. Фондација "Мецена", чији циљ је проналажење и заштита археолошког блага, планира приређивање изложби јеванђеља по Јуди, снимање документарног филма везаног за конзервацију и ишчитавање рукописа, а свечана завршница овог обимног посла за који је везано доста мистерије и нагађања требало би да се догоди на Ускрс 2006. године.

УХВАТИЛИ БОГА ЗА БРАДУ
Као велика сензација примљена је вест да швајцарски научници раде на превођењу једног врло старог текста, за који се верује да представља Јеванђеље по Јуди.Тамошња фондација "Меценас" саопштила је да ће текст,исписан на 62 стране и откривен педесетих или шезедесетих година прошлог века у Египту, бити у целости објављен за годину дана, и са коптског ,на коме је писан, преведен на главне светске језике.
У Швајцарској сматрају да ће контроверзно штиво - ако се,наравно, утврди његова аутентичност - не само осветлити старохришћанско време, већ можда и довести у питање неке принципе хришћанске вере.
Ипак, дугогодишњи ректор Богословије у Сремским Карловцима и добар познавалац јеванђеља,професор Марко Шпановић,категорички тврди:О сензацији нема говора и не треба наседати свакој будалаштини.
- Хришћанска црква,као што је познато, своје учење заснива на четири јеванђеља - по Матеју, Марку, Луки и Јовану,и она чине основ хришћанске вере - каже проф.Шпановић.-Постоји,међутим, још најмање 15 рукописа из 3. и 4. века који говоре о Исусовом животу и учењу,а називају се апокрифним јеванђељима. Међу њима је и Јудино. То су, међутим, лажна јеванђеља,јер је Црква знала да кроз време одвоји "жито од кукоља".
Та јеванђеља никад нису призната за аутентична, нека су,каже професор, сачувана у деловима,за нека знамо поименце.Пуна су произвољности и грешака,па се у њима могу прочитати и такве глупости као што је то да је Исус био ожењен Маријом Магдаленом,да је децу у игри претварао у магарце па им опет враћао људски лик, или да је бачено камење претварао у кишу.Тиме су писци наводно хтели доказати да је још као дете био Богочовек.Црква се таквим произвољностима не бави.
-Добра страна ових лажних јеванђеља је то што су и она сведочанства једног времена,а чињеница да говоре о Христу,упућује да је он заиста био историјска личност - вели Шпановић.-Немају, дакле, никакву теолошку вредност, али историјску имају.Научници ће утврдити из ког периода потиче ово јеванђеље које се сматра за Јудино, и шта у њему пише- оно се истражује као сваки археолошки предмет.
Што се тиче сумњи да би превод "могао да доведе у сумњу и неке принципе вере",проф. Шпановић је недвосмислен:"То ни у ком случају.Било је таквих покушаја од Христа до данас, и сви су остали без успеха.Чим је ово стигло из Швајцарске,морам да изразим велику сумњу:тамо има старокатолика, нешто мало католика,оно све друго су калвинисти, лутерани и разни секташи.Рукопис треба изучавати као доказ о једном времену,али му не придавати значај који нема.Уосталом, постоје и старији рукописи него што је ово јеванђеље( Кумрански записи, Синаитикус Ватиканус итд.) , на хиљаде превода и преписа,али само су четири канонска јеванђеља за Цркву важна.
-То лаици кад открију нешто што је за Цркву давно познато, мисле да су ухватили Бога за браду,па ударају на сва звона. Вест из Швајцарске треба схватити као лупетања.У сваком случају,ништа ново неће допринети богословској науци.