ВОЈНО-ИСТРАЖНИ органи НАТО команде у Сарајеву већ неколико дана обављају инспекцију подземног војног комплекса, смештеног у простору названом Црна Ријека, удаљеном од Хан Пијеска десет километара.
Ту је, по тврђењу Педија Ешдауна, високог представника међународне заједнице за БиХ, позивајући се на новинске извештаје, боравио Ратко Младић овог лета, “где су га чували припадници ВРС”.
То је, по њему, “шокантан пример саучешћа институција РС у настојањима хашких бегунаца да избегну правду”. И то је била отежавајућа чињеница узета “здраво за готово” приликом изрицања најновијих санкција према РС од стране међународних медијатора.
Када се заврши инспекција НАТО овог подземног војног комплекса, командант Еуфора Дејвид Лики издаће наредбу да се он затвори и запечати. Ешдаун “размишља” да у будућности ту буде војни музеј.

БАШ СТРОГО

О КАКВОМ се комплексу ради “Новости” су покушале да истраже, разговарајући са особама које су боравиле једном или више пута у том подземном мегабункеру, који је до краја рата у БиХ био строго чуван.
До Црне Ријеке се стиже кроз густу шуму из два правца. Док се налазио у оквиру бивше ЈНА, а касније ВРС, до улаза у подземље се могло само са специјалном пропусницом. Чување комплекса по строгим војничким правилима било је поверено војној полицији.
- Када се запутите према Црној Ријеци, кроз густу црногоричну шуму, прво се стиже до природног пропланка у чијем се центру налази кућа. То је камуфлирани улаз у подземни комплекс који се простире, по мојој слободној процени, на око 5.000 квадратних метара. Из куће се улази у повећу, рекао бих, гаражну просторију из које се даље иде пространим ходником до тешких и дебелих металних врата. Моћна и непробојна челична врата су израђена за случај нуклеарних удара. Следи предворје дужине од 30 до 40 метара, које се завршава другим, такође, масовним гвозденим вратима - присећа се наш саговорник.
Из предворја, са леве стране се налазе одвојене просторије које су предвиђене за деконтаминацију, у случају нуклеарног удара, лица и ствари пре него што се уђе у склониште. Тај простор је двоструким железним вратима херметички затворен.
Наш саговорник тврди да се ради о најсавременијем подземном војном објекту на Балкану, смештеном испод брда Жеп. Ту нема никаквих степеница, јер је све изграђено на потпуно равној површини.
- Када се уђе у склонишни простор са леве стране ходника налази се резервоар за воду и базен - додаје наш извор. - Мислим да капацитет воде може послужити за целих шест месеци боравка под земљом, за неколико стотина лица. На другој страни ходника су главни и резервни агрегати за уредно напајање струјом и водом. Негде на средини главног ходника, дугачког око стотину метара, су просторије за смештај безбедносно-обавештајних органа, затим кухиња, собе за спавање и велика просторија предвиђена за рад владе тадашње Југославије. На крају ходника је кабинет намењен тада врховном команданту Јосипу Брозу Титу, у чијем саставу су радна и спаваћа соба, просторија његових најближих сарадника - обавештајаца и сала за конференције, као и центар везе.
Рад центра везе омогућавали су каблови који су се од подземног склоништа до површине земље мерили стотинама метара и били повезани са антенским стубовима.
- Цео комплекс је климатизован са уједначеном температуром од 25 степени, лети и зими. То је разумљиво јер је то било прво резервно место Врховне команде некадашње СФРЈ, које је, вероватно, у условима непосредне ратне опасности могло да прими и до 500 људи. НЈима су овде омогућени услови за рад под земљом за неколико месеци - примећује саговорник “Новости” који је желео да остане анониман.

СВЕ ИСТО

НАШ саговорник процењује да се овај подземни војни комплекс градио од краја 1960. до средине 1970. године. Да је дуго грађен види се из чињенице да су све просторије обложене каменом, а процењује се да му не би могао наудити и нуклеарни удар од 10.000 килотона.
- Комплекс у Црној Ријеци, после одласка ЈНА из БиХ, преузела је команда ВРС, односно бивша Седма армијска област, чији су официри прешли на српску страну. Ни за време њиховог боравка ништа се није мењало. Чак ни намештај, израђен од металних делова. Кревети су остали исти, војнички, изузев у просторијама где су спавали некадашњи чланови југословенске Врховне команде и, наравно, Титове собе за рад и одмор. Ту је намештај од махагонија. Практично до распада СФРЈ, до 1990. године ту је било резервно седиште Врховне команде бивше државе - каже наш саговорник.
Он сматра да Хан Пијесак није случајно одабран за место одакле би се командовало операцијама одбране од напада евентуалног спољног агресора на Југославију, јер се та тачка поклапа са најстрожим центром некадашње заједничке државе.
Након што се ЈНА повукла из Сарајева, већина српских војних кадрова се изместила на романијски плато. Овде су стигли официри Војне области, команде Седме армије, војног центра пешадије и Центра РВ и ПВО из Рајловца.
- Од тих и других официра касније ће бити формиран Главни штаб ВРС који је смештен у подземни комплекс у Црној Ријеци. Током рата, због дневне светлости, чланови ГШ ВРС су излазили из бункера и операцијама руководили из надземних дрвених барака. Када су то ситуације налагале, враћали су се под земљу - сећа се наш саговорник.
ГШ ВРС је овде био смештен до потписивања Дејтонског мировног споразума, где нису ни осетили ваздушне ударе НАТО авиона у рану јесен 1995. Ту је и више од 20 генерала ВРС, негде у исто време, потписало лојалност команданту Ратку Младићу, кога је са тог места сменио Радован Караджић.


РАТКО МЛАДИЋ НИЈЕ ДОЛАЗИО

ТВРДНЈУ неких медија, на које се позвао Ешдаун, како је Ратко Младић летос боравио у сада већ чувеном склоништу, аргументовано демантује пуковник у пензији Милован Милутиновић.
- Свестан ситуације у којој се налази, Ратко Младић сигурно није долазио у шири рејон Хан Пјеска. Промениле су се околности и људи које он, после толико година, и не познаје. То је класични облик манипулације, јер је НАТО од доласка њихових снага до сада обавио бар десетак инспекција и прегледа ових подземних просторија у Црној Ријеци. Младић добро зна да је тај комплекс под њиховом сталном присмотром, и нема говора да је скоро тамо био - тврди за наш лист бивши начелник Информативне службе ГШ ВРС, пензионисани пуковник Милутиновић.


ПОТПУНО
БЕЗБЕДНИ

КАДА су НАТО авиони у септембру 1995. извршили ваздушни напад на српске положаје изнад Сарајева, Ратко Младић се налазио у подземном склоништу у Црној Ријеци. Позвао је прес-центар ГШ ВРС који је био смештен у згради општине Хан Пијесак.
- Где ударају? - питао је Младић.
- Управо туку изнад ваших глава и гађају антенске стубове.. - добио је одговор.

ЗБОГ РУСА

АНОНИМНИ саговорник “Новости” процењује да су подземни војни комплекс у Црној Реци пројектовали и градили искусни и проверени војно-цивилни стручњаци. Радови су трајали десетак година, а почели су још пре уласка совјетских трупа у бившу Чехословачку. Процењује да су радови и опрема коштали око милијарду долара.