Остали и погрешили

- ОТАЦ и мајка су остали у Истоку. Решили су да не напуштају свој дом. Рачунали су да ће им комшије пружити руку, управо онако како су они њима помагали. У Истоку су моји родитељи били познати само по добру. Чували су албанске куће од вандала и пиромана. НЈих нико није могао да сачува. После четири године пронађени су остаци мог тате Момчила Пумпаловића. За мајку Сретену нико ништа поуздано не зна - прича ћерка Наташа Шћепановић, која је из Истока пребегла у Београд.
Брачни пар Момчило и Сретена Пумпаловић из Истока киднаповани су 3. Јула 1999. године из своје куће. Према неким причама, њих је отео комшија Агим Фејза, по налогу команданта ОВК Насера Шатрија из Томанца код Истока. НЈихове ћерке Наташа и Надица су са својим породицама избегле у Србију. Од тада трагају за својим родитељима.
- Након четири године сазнајемо да је тело мог оца било закопано на гробљу Лешће. После ексхумације и анализе ДНК утврђено је да једно од тела припада управо мом оцу. Сада нам преостаје само да га сахранимо и оплакујемо.
За судбину Сретене Пумпаловић још нема званичних података. Ћерка Наташа је са разних страна добијала опречне информације о својој мајци. Причали су Наташи да јој је мајка спаљена у сопственој кући, да је киднапована и одведена у непознатом правцу, па све до тога да је виђена у логору, који је касније мистериозно нестао.
- Тата је био професор руског језика и директор гимназије “Браћа Рибар” у Истоку. Остало му је само пар година до пензије - јеца Наташа. - Мајка је била домаћица. Отац никако није хтео да напусти своју кућу. Мајка није хтела да га напусти.
Рачунали су на помоћ припадника КФОР и комшија. Остали су и погрешили.

ОТЕТИ И АЛБАНЦИ
МЕЂУ житељима Истока који су киднаповани су и Радомир Миловановић (1919.), Видосава Михајловић (1962.) и Вукоје Михајловић (1962). НЈих су на Путу Опрашке - Исток 19. јуна 1999. године отели Ник Фрокај из села Кош са групом терориста ОВК. Киднаповани су и Реджеп Бајрамај (22.03.1973.), Гапи Бројај (15.05.1966), Мехмед Бројај (15.02.1969.), Сефедин Гавранај (19.03.1983) и Агрон Кећај (1.01.1983.). Нестали су из села Црнце код Истока 27. марта 1999. године. Претпоставља се да је за њихову отмицу одговоран Идриз Ука са групом терориста из Црнца.

АЛЕКСАНДРА ОДВЕЛЕ КОЛЕГЕ
АПСОЛВЕНТ стоматологије Александар Тодоровски (12.03.1970.) из Приштине нестао је 25. јуна 1999. године. Радио је као зубни техничар у Хитној помоћи. Био је на свом радном месту када је отет, а за његово киднаповање одговорне су колеге - Дата Сулејман, по налогу начелника др Хасана Бећа, Бицај Хасана и др Баци Сулејмана.
Примаријус Миливоје Тодоровски још трага за својим сином Александром. Каже да за пет година ни од Албанаца, ни Срба, нити припадника КФОР није добио ниједну званичну информацију.

ЗАКАСНИЛИ ЗА ДАН
Станоје Лјушић (20.02.1936), Ђурђа Вулић (1.01.1930), Михајло Вулић (1.01.1915), Миодраг Вулић (6.11.1959), Станица Вулић (15.12.1940), Радоје Вулић (20.12.1927) и Петар Ђурић (13.07.1930) из Истока. Сви отети 29.06.1999. године из куће Станоја ЛЈушића, дипломираног правника. И њихов киднапер је познат - Насер Шатри са групом терориста.
Станоје ЛЈушић је у Истоку био веома познат. Био је секретар општине и живео у најлепшој кући у Истоку, у насељу које је названо Мало Дедиње. У ноћи када су отети сви су били у кући Станоја ЛЈушића. Наредног дана су планирали да побегну у Србију. Терористи су их 29. јуна убили и запалили кућу Станоја ЛЈушића. НЈихова тела убацили су у пет пластичних кеса. Анализом ДНК потврђен је идентитет смо Петра Ђурића.

КОБНИ СУСРЕТ С ТАКСИСТОМ
И Радмила Петрушић, из Пећке Бање, жртва је својих комшија Албанаца. Од 17. јуна 1999. године Радмили се губи сваки траг. Планирала је да се пресели у Црну Гору, где је чекао супруг. Никад тамо није стигла. У исто време одведени су и њен девер Лука Петрушић (24.07. 1941) и његов шурак Слободан Вујачић Миша (20.10.1945). НЈихова судбина није позната.
Радмила, рођена 16.12.1948. године, била је супруга официра Војске Југославије. Када је са својим војницима одлазио са Косова, договорили су се да Радмила остане код куће и сачека да он организује превоз најнеопходнијих потрепштина. Радмилин супруг одлази у Црну Гору и шаље свог брата Луку Петрушића да камионом пресели њихове ствари. Лука је обећао и свом шураку Слободану Вујачићу да ће му помоћи да избегне из Пећке Бање.
На дан отмице, Радмила, Лука и Слободан натоварили су камион и те ноћи вечерали у Слободановој кући. После вечере Слободан Вујачић, прати шурака Луку и комшиницу Радмилу до њене куће. На путу сусрећу Неђмедина Фератија, таксисту из Пећке Бање у друштву припадника ОВК.
Све што се касније догађало са Радмилом, Луком и Слободаном, нико поуздано не зна. Према неким причама, Радмила је замолила терористе да из куће узме ташну. Када су јој то одобрили, Радмила је изашла са пиштољем у рукама. Према неким претпоставкама, она је у паничном страху испалила неколико хитаца у своје киднапере. Једног је убила, а другог припадника ОВК ранила.
Касније се прочуло да су припадници КФОР пронашли неке доказе према којима се претпоставља да су терористи тело Радмиле Петрушић бацили у бунар у Пећкој Бањи. Шта се догодило са Слободаном Вујачићем и Луком Петрушићем нико не зна.

ПО НАЛОГУ ОВК
У Пећи су отети и Боривоје Станојковић (27.02.1930.) из села Радавац, кога је киднаповао Ибиш Зека из истог села; БРАНКО ЋУПИЋ (29. 08. 1952), а нестао је после “сусрета” са Екремом Дукађинијем и Махмутом Гоцком и групом терориста; МИОДРАГ ШОШКИЋ (1. 04. 1955.), кога су отели Насер Кељменди и Екрем Дукађини; СЛОБОДАНА ПЕЈЧИНОВИЋА ( 10. 03. 1980.) киднаповали су Артон Рамо Брунчевић и Бесим Кастрати, прве комшије; МИЛИВОЈЕ ЂУРИЧИЋ (1937.) кога су одвели браћа Хусаји, иначе вишегодишњи клијенти адвоката Ђуричића, по налогу Етем Чекуа, команданта ОВК.
Браћа Хусаји су одговорни и за отмице РАДОНЈЕ ПЕТРОВИЋА (1935.), ЈОВАНА САВИЋА ( 28. 09. 1948.) и БОГДАНА РАДЕВИЋА (25. 01. 1935.); терористи ЛЈукај Халит и ЛЈукај Ељеза киднаповали су МИЛОША РАДЕВИЋА (3. 01. 1947.) и сада живе у његовој кући; По наређењу Етеме Чекуа Зека Бесник и Фетаху ДЖеват отели су ИСМЕТА ХАКАНЈИНА, ДЖЕВАДА СРДАНОВИЋА и ХАМДИЈУ и ИФЕТА БЕГОВИЋА; по наређењу Етема Чекуа из штампарије “Дукађини” припадници ОВК одвели су ДУШАНА ЈОЧИЋА, ДРАГАНА ДАШИЋА и БЕДЕМОВИЋ МУЈА...


Наставља се