У ГАЛЕРИЈИ Војног музеја у Београду ових дана гостује цео свет. У току је изложба посвећена 125-годишњици ове установе, али у поставци нису већ виђени експонати ових простора, већ део овдашњој публици непознатог наслеђа са свих меридијана који је годинама чуван у депоима музеја.
- Годинама је покретана иста тема - каже Бранка Милосављевић, кустос, један од аутора поставке. - Раније је то био НОБ, после су настале неке националне теме. Углавном, оно што је у том тренутку било политички упутно. На размишљање нас је подстакла жеља да покажемо свету да поседујемо нешто друго, да смо, без обзира на политичку климу у држави, чували и сачували културно наслеђе других земаља.
Патина је измирила и поравнала негдашња непријатељства. Непријатељи у рату помирени су у изложбеном простору, па предмети царских армија, победника и поражених, савезника и противника стоје једни поред других. Поставка је подељена у неколико тематских целина, као што су: збирка капа и шлемова, гравире, европска и ваневропска одликовања, јапански оклопи и мачеви, руске униформе, војне инсигније.

НЕПРОЦЕНЈИВО БЛАГО
- ФОНДОВИ Музеја пустошени су током оба светска рата, тако да данас од неких униформи поседујемо само еполете, чија вредност, такође, није безначајна - каже Милосављевић. - Недостаје доста тога, али остало је још пуно експоната.
Збирка капа и шлемова страних армија је најбројнија у Фонду униформи. Највише је француских и швајцарских. Међу уметничким делима, доста је до сада невиђених вредних експоната, као бисте Фрање Јосифа и његове супруге, затим литографије и бакрорези руских уметника који су у овој установи радили до Другог светског рата. Ту су и јапански оклопи и њихови мачеви, који не потичу из самурајског периода, већ из 20. века.
- Издовојила бих одликовања, међу којима је доста вредних. За нека знамо да су припадала нашим политичарима, владарима и другим угледним личностима, али за један број, који је дошао од колекционара, не знамо. Зато смо их сврстали по земљама, издвојили смо највише одликовање и највиши степен којим располажемо. То су изузетно вредни и декоративни предмети примењене уметности, који никада нису били излагани.
Предмети су у Музеј стизали на различите начине. Један део предмета је набављен аквизицијом, други је претекао из одељења страних држава које су своје историјске предмете, још пре Другог светског рата предале Музеју. Део је добијен као поклон страних посланстава или наших дародаваца, а део на, засада, непознат начин. После Другог светског рата, вредне колекције су стигле од словеначког колекционара Јанка Васина, који је велики број предмета продао Музеју, међу којима и дипломатско одело и мач аустријског коморника.

МЕМЛЈИВИ ДЕПОИ
ПУКОВНИК Србољуб Милетић, директор Музеја, сматра да Војни музеј има још много да покаже на ову тему, да би могли свака два месеца да праве изложбе у наредних десет година.
- Фонд Војног музеја је један од најбогатијих музејских фондова у свету - истиче Милетић. - Не верујем да иједан музеј располаже оригиналним заставама из најкрвавијих битака, када су стегоноше и животима плаћале да знамења не падну непријатељу у руке. У депоима има 12 збирки, са готово 30.000 предмета, око 20.000 снимљених касета, филмова, готово 15.000 књига. Сваког дана посети нас од десет до 15 људи, углавном старије генерације, који долазе и нуде нам разне билтене, гласнике, пиштоље, јатагане, бодеже... Процењујемо вредност, и ако их немамо у збиркама, прихватамо.


ВЛАГА
ВОЈНИ музеј је у свим светским енциклопедијама и међу првих двадесетак у свету. Са оволиком збирком предмета, може се поредити са европским у којима је запослено преко 170 људи. Овде ради само 36. Сваки кустос брине о 5.000-10.000 предмета, док је стандард у Европи највише 550-800 .
По његовим речима депои су влажни, што отежава одржавање експоната. Климатизован је само део где је стална поставка. Због велике влаге имају доста проблема, па морају повремено да износе предмете, да их заштите, па поново враћају.

ПОСЕБНИ
- ИМА неких наговештаја да би Војни музеј требало стопити са Народним, а запослени у овој установи сматрају да то није добар потез. Свака земља којој је имало стало до поноса и историје има овај тип музеја као посебну институцију, ма колико она коштала - сматра Милетић.