ГОДИНУ коју смо недавно испратили филмски радници оцењују као најуспешнију у новијој историји српске кинематографије. Ако је судити по фондовима за подстицај домаћим и страним ауторима, текућа би могла да је надмаши. Буџет Филмског центра Србије износиће 1,1 милијарду динара, скоро десет одсто више него лане. И Министарство привреде је конто за подстицаје за производњу аудио-визуелних дела увећало за 100 милиона динара.

Групација за кинематографију, при Привредној комори Србије, оформљена је пре четири године, у тренутку када је био најмањи буџет за кинематографију, а Филмски центар Србије две године није расписивао конкурсе. Данас се дошло до рекордног буџета.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Најбоља је она чашица у којој знамо шта је

- Током 2018. године Филмски центар Србије расписао је укупно 27 конкурса, у оквиру којих је подржано 17 дугометражних играних филмова и 21 дугометражни документарни филм - прича Бобан Јевтић, директор Филмског центра Србија. - Подржано је и 29 кратких играних пројеката, укључујући студентске и експерименталне филмове, баш као и 12 пројеката за кратке документарне филмове. Подржано је и двадесет мањинских копродукција. Ту треба додати још и пројекте који су подржани у фази развоја, затим развој сценарија, те разне стимулације које делимо по различитим основама (гледаност, учешће на страним фестивалима, дистрибуција итд). Важна ставка нашег рада је и помоћ у дигитализацији биоскопске мреже у Србији, за коју се годишње издваја један део нашег буџета.

За колико остварења ће бити средстава ове године, тешко је предвидети. Како каже Јевтић, то зависи од буџета филмова, јер се у ФЦС труде да обезбеде реалну помоћ која законски не сме да прелази 50 одсто укупног буџета филма, осим у случају дебитантског остварења. Према његовим речима, реално је да земља наше величине годишње подржи од 12 до 15 целовечерњих играних филмова.

- Државна помоћ је апсолутно кључна за домаћу кинематографију - сматра Јевтић. - Ми смо мала земља, са малим тржиштем и јако је тешко наћи почетни новац за неки филм. С друге стране, читав сегмент аудио-визуелних делатности, где је кинематографска делатност основна али где спада и телевизија, адвертајзинг, видео-игре, изузетно је лукративан за сваку државу те зато држава, између осталог и улаже у њега. Да не говорим и како је филм, да искористим једну прозаичну флоскулу, најбољи амбасадор сваке земље.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Српска гума у - суфициту

Осим подршке коју обезбеђује ФЦС, ту су и подстицаји Министарства привреде. Ти подстицаји су, каже Јефтић, превасходно намењени привлачењу страних компанија да снимају у нашој земљи.

- Те стране компаније користе наше професионалне и материјалне ресурсе, запошљавају велики број људи и најзад праве добру рекламу за нашу земљу - каже директор ФЦС. - Врло брзо, за свега неколико година, наметнули смо се као озбиљан "такмичар" у региону и на том пољу.

Анализе су показале да се на динар који додељуе само Министарство привреде држави се враћа - девет. Подстицаји за производњу аудио-визуелних дела за 2017. годину, 400 милиона динара, донели су око 3,8 милијарди динара инвестиција. У 2016. години, када је донета уредба, однос подстицаја и инвестиција је био један према шест.

Игор Турчиновић, директор Пинк филм интернешнл сматра да се Уредба, која регулише доделу подстицаја у филмској индустрији, показала као добра.

- Десио се бум у српској кинематографији - тврди Турчиновић. - Данас у Србији снимају и Џони Деп и Рејф Фајнс. Ми нисмо измислили ништа ново. Преузели смо систем који су у овом делу Европе покренули Чеси, а развили Мађари. Ми смо данас у рангу са Румунима, ако их већ нисмо и претекли. Када странац дође у земљу и уложи, на пример, милион долара у снимање, држава му врати неки проценат. Мађари враћају 30 одсто. Ми смо враћали 20 одсто, а од скоро је тај повраћај повећан на 25 одсто. Док то нисмо имали, губили смо посао. Странци су ишли у земље у којима имају повраћај средстава. Од увођења подстицаја и његовог законског регулисања, посао је кренуо.

Према његовим речима, било је доста критичара ове мере. Неки су тврдили да ће то убити домаћу кинематографију, али се, тврди Турчиновић, испоставило да то није случај.

- Напротив, наши људи имају сада пуно посла, добро су плаћени и стичу искуство - каже директор Пинк филм интернешнал. - До скоро у Србији је било тешко снимити добру сцену јурњаве аутомобила. После рада са Американцима и наши људи су то научили. То се најбоље види у "Јужном ветру". Ове године је повећан буџет за субвенције за стране кинематографе, али истовремено је одвојено и више средстава за домаћа остварења. И заиста све је више домаћих филмова. И публика се враћа у биоскопе. У кинематографији дефинитивно ствари иду набоље.

Фото А.Станковић

И Анђелка Влаисављевић, директорка компаније Work in Progress, слаже се да систем подстицаја за кинематографију функционише веома добро, откад је започета његова имплементација, у априлу 2016. године. Tо су потврдили продуценти који су радили код нас, али и у другим европским земљама.

- Врло су задовољни самим процесом и брзином којом им се средства враћају - истиче Анђелка Влаисављевић. - Србија је "филм френдли" земља и интересовање за њу као филмску дестинацију константно расте. Очекујемо да ће се тај тренд наставити, чему поред подстицаја, способног и компетентног кадра, доприносе и занимљиве локације које могу да "глуме" многе европске, па и светске земље. На десетине филмова у Србији је успешно реализовано и наши највећи промотери јесу филмске звезде и продуценти који су из Србије отишли задовољни и који на позитиван начин описују своје искуство овде. Треба погледати колико смо пута поменути у позитивном контексту у иностраним медијима попут Variety, Hollywood Reporter itd.. Ти неекономски ефекти су немерљиви јер то нису плаћене рекламе већ искуства за која је заслужан труд и залагање домаћих филмских радника. Важан је и економски ефекат јер се у веома кратком року у земљу улију и у њој се потроше знатна девизна средства.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
И привредници воле "дину"

Она наглашава да су српски филмски радници веома цењени. Скоро 90 одсто сваког иностраног пројекта који се снимао у Србији последњих година чине домаћи кадрови.

- Сем директора фотографије, сценографа и можда специјалних и визуелних ефеката, остали део екипе је наш - преноси наша саговорница. - Све чешће и наши млади и талентовани аутори добијају прилику да раде на ауторским и шефовским позицијама. Ја заиста не видим ниједан негативан ефекат подстицаја. Имају га многе земље у свету, 25 земаља у Европи, а у нашем окружењу их једино немају Бугарска и Албанија. У овом послу предњачи Мађарска, а за њом Чешка и Хрватска. То су земље у којима је снимано много високобуџетских продукција, са буџетима од преко 100 милиона долара. Само се у Мађарску улило 450 милиона евра у прошлој години. Филмска индустрија је озбиљна привредна грана у тој земљи. Наша фирма, која ради искључиво иностране пројекте, углавном ради са млађом генерацијом и веома често даје прилике тек одшколованим кадровима. Многи су искуство стекли и постали најбољи у свом послу управо радећи на страним продукцијама јер на тим пројектима домаћи филмски радници имају прилику да се сусретну и упознају са најсавременијом филмском техником, неретко да раде раме уз раме са оскаровцима, и да потом своје умеће покажу на домаћим пројектима. Не видим ниједан негативан ефекат у чињеници да филмски радници имају више посла. Треба шансу давати младима и то је оно што наша фирма чини од оснивања.

Фото А.Стевановић

Како објашњава Анђелка Влаисављевић, домаћи пројекти добијају средства путем подстицаја Министарстава финансија и конкурса Филмског центра Србије. Сви пројекти који се квалификују и испуне прописане услове добијају подстицаје, и према њеним речима, нема поделе на домаће и стране. Она каже да је у протекле две године снимљено пуно квалитетних домаћих пројеката, што филмова, што ТВ серија.

- Пре три године ФЦС је имао буџет од два милиона евра, а сада близу 10 милиона - пореди Влаисављевићева. - У овом моменту се у Србији ради десет ТВ серија. Буџети серија су се дуплирали, што се одражава на квалитет. Ја се искрено надам да ће се тај тренд наставити. Инострани пројекти углавном имају веће буџете па су и повраћаји већи, док домаћи пројекти често једним делом већ буду финансирани из буџета путем конкурса, на која средства немају право на подстицај, па из ових извора добију мање. Чула сам да се јављају инвеститори спремни да улажу у домаће пројекте јер знају да ће у старту добити 25 одсто уложених средстава.

ОДЛАЗЕ ТАМО ГДЕ ЈЕ ПОВОЉНИЈЕ

ЗА српску кинематографију 2018. година је била једна од најуспешнијих - наглашава Анђелка Влаисављевић. - Верујем да ће се то наставити. Уз нове платформе, потражња за квалитетним садржајем све је већа. На срећу, имамо пуно аутора и филмских стваралаца од којих можемо очекивати јож много лепих пројеката првенствено за домаће тржиште и регион, али не смемо заборавити да се за сервисирање страних пројеката бори велики број земаља у свету и да је конкуренција велика, те не можемо да неразумно дижемо хонораре, цене локација, технике, јер ће се продуценти брзо окренути и отићи тамо где је "дил" бољи па и за неколико долара разлике. Ту грешку је направила Чешка, која је била лидер, и Мађарска јој је преотела много пројеката. Чешкој је требало пет година да се поврати, али никад се није вратила на челну позицију.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Заштита имена гарантује квалитет

БОБАН ЈЕВТИЋ: НОВИ КОНКУРСИ

ДИРЕКТОР Филмског центра Србије Бобан Јевтић (на слици) најавио је и два нова конкурса. Реч је о конкурсима за дечји и омладински филм и за дебитанска остварења.

-Наше искуство је да сегментирање конкурса доприноси квалитету и успешности избора пројекта јер се "такмиче" у својој категорији - каже Јевтић. - То је и начин да подстакнете поједине сегменте за које мислите да су недовољно подржани, као што смо то урадили са конкурсима за репертоарски филм са комерцијалним потенцијалом и са конкурсом за филмове на националне теме. Дечји и омладински филм су запостављени у нашој кинематографији и ово је начин да побудимо интересовање за овај жанр код домаћих филмских ствараоца. Леп међународни успех филма "Злогоње" прошле године учврстио нас је у том уверењу. Што се тиче дебитанског филма, веома је значајно да се сваке године да шанса неким новим гласовима, неким младим људима који често не могу да се наметну на конкурсима где учествују и њихове старије колеге. Напомињем да су најзначајније успехе на иностраним фестивалима у протеклих пнеколико година остварили управо дебитанти.

РЕДОВНО ФИНАНСИРАЊЕ

На последњој седници Удружења за креативну индустрију ПКС, 2018. година је означена као једна од најуспешнијих.

- Драго ми је и то је највећи комплимент и за Филмски центар Србије и за мене лично што је сама професија, и њена независна удружења, препознала наш труд и резултате - каже Бобан Јевтић. - Филмови се веома дуго припремају, од три до пет година, тако да се протеклих година и те како осећао данак том нередовном финансирању које је до пре четири године било правило, не изузетак. Али у последњих четири године ми имамо редовно финансирање и тек се протекле године могао осетити прави бољитак на сваком плану. Како знам који су филмови подржани и шта нас очекује у наредних годину-две у биоскопима, мислим да право време за српски филм тек долази.