МОГУЋНОСТИ за унапређење сарадње Србије и целог региона Западног Балкана са нордијским земљама су значајне. То је била и тема тродневног пословног форума, који је у октобру организовала Привредна комора Србије у сарадњи са Коморским инвестиционим форумом, Нордијском пословном алијансом у Србији, Амбасадом Краљевине Данске, Амбасадом Републике Финске и Амбасадом Краљевине Шведске.

Према подацима Републичког завода за статистику, укупна робна размена Србије и Данске, Финске и Шведске у 2017. години износила је 597,7 милиона евра. Српски извоз забележио је прошле године раст у односу на 2016. годину, али истовремено и дефицит у односу на увоз. Укупно смо, у посматраном периоду извезли 220,4 милиона евра и увезли 308,8 милиона евра. Земље региона Западног Балкана у 2017. години извезле су на тржиште Данске, Финске и Шведске робу у вредности 329,443 милиона евра, а увезле за 642,03 милиона евра.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
"Турски ток" шанса за регион

Јелена Јовановић, директорка сектора за међународне економске односе ПКС, истиче да је металска индустрија на првом месту главних привредних грана у којима сарађујемо.

- Управо у металској индустрији Србија бележи значајан извоз на тржиште ових земаља - истиче Јелена Јовановић. - Индустрија папира, картона али и пластике је такође високопозиционирана привредна грана уз металску индустрију, посебно производа за домаћинство. Текстилна индустрија у Србији бележи константан раст у извозу од четири одсто.

Она истиче да је, имајући у виду релативно мали обим робне размене Србије са земљама нордијског региона, неопходно у наредном периоду сагледати могућности унапређења и побољшања структуре наших производа у извозу.

- У том смислу требало би, поред билатералних сусрета привредника, иницирати организовање темељних презентација наше земље, привредних и стручних потенцијала, законске регулативе, повољне инвестиционе климе у Србији - указује директорка сектора за међународне економске односе ПКС. - Неопходно је представити квалитетне производе: водеће фирме из Србије из појединих привредних грана и индустријског сектора ради пласмана ових производа на нордијско тржиште. На првом месту је свакако аграр, прехрамбена индустрија, посебно воће, свеже и залеђено, поврће, свеже и прерађено, као и млечни производи, млеко, јогурт и сир, вино, сирће, прерађивачка индустрија, посебно гвожђе и челик, али и гума и производи од гуме. Када говоримо о потенцијалима сектора информационих технологија, они су свакако неограничени.

Јелена Јовановић истиче да је Шведска, на пример, земља која пружа одличне услове за научне иновације, имајући у виду да четири одсто бруто друштвеног производа одлази на истраживање и развој. Она је успела да са индустријског сектора пређе на економију знања, због чега је данас једна од водећих земаља у погледу индустријског и технолошког развоја, што је посебно видљиво у информационо-технолошком сектору, као и у сектору комуникација.

- Имајући у виду стручност наших компанија у Сектору информационих технологија, сарадња и извоз услуга ИТ сектора имају одличну перспективу - указује Јелена Јовановић.

Нордијске земље и Србија имају дуге дипломатске односе, осим тога повезује нас низ потписаних билатералних споразума о сарадњи у области образовања, културе и спорта, затим Споразум о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак, као и Споразуми о сарадњи у области пољопривреде и заштите животне средине. Како истиче директорка сектора за међународне економске односе ПКС, управо су то гране привреде на које морамо обратити посебну пажњу у даљем развоју наших билатералних односа.

ШВЕДСКА

- Шведска је зачетник такозваног нордијског модела, који подразумева конкурентну капиталистичку економију засновану на добро развијеном социјалном систему - наводи она. - Финансирање овог система обавља се кроз релативно високе порезе на добит, који осигуравају да се приходи дистрибуирају свим слојевима друштва. Око 90 одсто свих ресурса и компанија налазе се у приватном власништву, док је свега пет одсто у власништву државе, а преосталих пет процената у власништву задруга. Шведска има високопрофесионалну радну снагу и захтевне потрошаче истанчаног укуса.

- Исто тако, Шведска је земља која пружа одличне услове за научне иновације, имајући у виду да четири одсто БДП одлази на истраживање и развој. Она је успела да са индустријског сектора пређе на економију знања, због чега је данас једна од водећих земаља у погледу индустријског и технолошког развоја, што је посебно видљиво у информационо-технолошком сектору, као и у сектору комуникација - напомиње Јелена Јовановић.

ФИНСКА

Финска је дуго била пољопривредна земља, све до Другог светског рата, када започиње њен убрзан процес индустријализације. Данас је Финска позната по својој прерађивачкој индустрији, индустрији транспорта, услугама и трговини. Последњих година, Финска се убраја у економски најуспешније земље Европске уније. Према бруто друштвеном производу по становнику, Финска се налази у рангу Аустрије, Холандије и Белгије.

ДАНСКА

Краљевина Данска одликује се модерном тржишном економијом коју чине компјутеризовани пољопривредни сектор и савремена индустрија, док су данске компаније међу водећима на свету у области фармацеутске индустрије и обновљивих извора енергије. Ово је земља са животним стандардом који је међу највишим на свету.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ОЛАКШАН ИЗВОЗ: Стандарди за грађевинске прозводе сада исти као у ЕУ

ТРЖИШТЕ

Домаће фирме препознале су значај уласка на нова тржишта, али и потенцијал који та сарадња доноси.

- Наши привредници су свесни да производ који има константан квалитет врло успешно и релативно брзо проналази свог купца на тржишту попут нордијског - истиче Јелена Јовановић.

Форуму који је организовала Привредна комора Србије, присуствовао је већи број домаћих компанија из комплементарних сектора, агроиндустрије, дрвне индустрије, фармацеутске индустрије, металске индустрије, трговине, информационих технологија, енергетике и заштите животне средине.

Поред наведених фирми, током припреме и организације самог Форума, интересовање за учешће у Форуму, али и за сарадњу са нордијским компанијама, показале су и домаће фирме из области органске производње, сектора услуга... Из тог разлога, у наредном периоду Привредна комора Србије има намеру да циљано окупи домаће произвођаче, пре свега из области индустрије и прехране који ће заједно наступити на "Данима добављача" са "Икеом", "Грундфосом" и осталим компанијама региона, где ће се сусрести са већим бројем потенцијалних партнера и на тај начин додатно поспешити домаћу производњу.


УЛАГАЊА У СРБИЈУ

Према подацима Народне банке Србије (НБС) забележена су значајна улагања нордијских компанија у Србију. Вредност највећих инвестиција из нордијских земаља је више од 450 милиона евра, а највећи инвеститори из Данске су Carlsberg Србија, Grundfos, "Микелсен електроник", "Еверест продакшн", Kleeman. Највећи инвеститори из Шведске су "Тетра Пак", "Волво", "Икеа", Varisek, "Tрелеборг". Највеће инвестиције из Финске: "Tикурила група", PKC Wireing SYSTEMS OY, Luvata, KONE и "Линдстром".

Управо, са циљем додатног привлачења нордијских директних инвестиција, организован је и Инвестициони форум 19. октобра у Палати "Србија", уз подршку председника Републике Србије Александра Вучића и министара из надлежних ресора, али и државног секретара Министарства спољних послова Републике Финске Мати Антонена.

- Колеге из нордијских земаља увек ће моћи да рачунају на безрезервну подршку Привредне коморе Србије као поузданог партнера, чији је циљ, између осталог, пружање подршке домаћим привредницима у процесу интернационализације, али исто тако и страним компанијама које намеравају да инвестирају у Србији - истакла је директорка сектора за међународне економске односе ПКС. - Желим да укажем на значај Споразума о слободној трговини ЦЕФТА, ЕФТА и са Турском, а посебно са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, као и предностима у заједничкој производњи и размени производа на тржишта тих земаља. Ови споразуми свакако представљају добру перспективу привредне сарадње Србије и Шведске, и Финске.