ОНИ својим радом решавају економске, али и образовне, здравствене, па и еколошке проблеме, а зараду често троше на испуњавање одређене друштвене мисије. Социјално предузетништво је деценијама један од начина препознавања и решавања социјалних изазова. У Србији послује 1.196 оваквих предузећа, а међу њима највише је, 65,6 одсто, задруга.

Удружења грађана чине 23,7 одсто, предузећа за запошљавање особа са инвалидитетом 3,8 одсто, а агенције за развој 2,7 одсто социјалних предузећа. Остало су фондације, пословни инкубатори и зависна предузећа. Овај сектор запошљава више од 10.000 људи у Србији.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Квадрат у новоградњи око 25 одсто скупљи него 2013. године

- То значи да овај сектор мобилише мали број радно способног становништва - оцењује Срђан Поповић, саветник председника Привредне коморе Србије. - Годинама се ради на Закону о социјалном предузетништву. Представници министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања су формирали Радну групу која дефинише коначни Нацрт Закона о социјалном предузетништву. Почетак јавне расправе се очекује у наредне три недеље. Законом ће бити дефинисани термини социјално предузеће и социјално предузетништво, поља деловања социјалних предузећа, критеријуми за оснивање социјалних предузећа, означавање социјалних предузећа и друго.

Бројне су категорије које би могле да реше егзистенцијално питање кроз социјално предузетништво. То су припадници етничких заједница, самохрани родитељи, супружници из породица у којој су оба супружника незапослена, особе које су биле на издржавању казне затвора, жртве трговине људима, злостављања, занемаривања, насиља или експлоатације. То могу бити и људи који се суочавају са егзистенцијалним тешкоћама због зависности од алкохола, дрога или других опојних средстава, после завршетка програма одвикавања, али и вишкови запослених, дугорочно незапослени. Било да су старија од 50 година или млађи од 30 година живота.

Привредна комора зато ради на два пројекта чији је циљ оснаживање социјалног предузетништва у Србији. Оба су у оквиру Дунавског транснационалног програма. Циљ им је размена информација и знања између социјалних предузећа, социјално одговорних компанија, као и финансијских и научних институција, надлежних министарстава и невладиних организација, које се баве развојем социјалног предузетништва.

- Пројекти који се реализују у оквиру овог програма су намењени јачању капацитета земаља у Дунавском региону и изузетна су прилика за размену искустава у одређеним областима, повезивање институција, као и интернационализацију предузећа кроз радионице, тренинге, билатералне сусрете - каже Срђан Поповић. - Ови пројекти такође омогућавају синергију у изради стратегија и акционих планова на нивоу Дунавског региона где су укључене све земље партнери, као и све релевантне институције, доносиоци одлука. Привредна комора Србије реализује седам пројеката из овог програма који су намењени унапређивању привредног амбијента и пружању подршке српским фирмама у различитим областима, производне иновације, образовање, социјално предузетништво, паметни градови. Пројекат СЕНСЕС се бави јачањем социјалног предузетништва у земљама дунавског региона кроз јачање капацитета социјалних предузећа и сарадње са социјално одговорним корпорацијама.

Према резултатима досадашњих анализа спроведених у овом пројекту, основни правци развоја социјалног предузетништва су успостављање правног оквира подржаног алатима за мерење његовог утицаја, јачање националних и интернационалних односа, унапређење могућности за излазак на тржишта, ширење могућности за финансирање на јавном и приватном нивоу и наставак спровођења програма обука будућих предузетника.

- Кроз пројекат ће бити реализоване едукативне радионице које третирају више области: маркетинг и продаја, финансијска одрживост, менаџмент, интелектуална својина и писање бизнис плана - додаје Поповић. - Полазници ће имати прилику да своју идеју бизнис плана представе стручном жирију, а жири ће оценити успешност креирања бизнис плана и дати им сугестије које ће им помоћи да реализују саму идеју. Привредна комора Србије ће након тога организовати и сусрете компанија са социјалним предузећима, где ће једни другима представити своје активности, успоставити контакт и остварити могућу пословну сарадњу.

Пројекат "Finance4SocialChange" промовише социјалне иновације и финансијске инструменте и алате који за циљ имају унапређење сектора социјалног предузетништва кроз развој стратегија, обуке и израду бизнис планова, а као наставак пројекта СЕНСЕС.

- Овај пројекат ће први пут покушати да као свој резултат произведе стратегију и акциони план за развој финансијске подршке у земљама Дунавског региона, а са учешћем реномираних партнера из иностранства у овој области - истиче Срђан Поповић. - Такође, кроз низ радионица, обука за припрему бизнис планова и повезивање са потенцијалним инвеститорима и институцијама из сектора финансија, овај пројекат ће пружити директну подршку развоју социјалног предузетнишва у Србији.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ИНВЕСТИЦИЈА У ЛЕСКОВЦУ: Стиже "Delongi"

КАКО ПОМОЋИ

ЗАКОН би требало да реши питање и као би држава могла да подржи социјална предузећа.

- Социјалним предузећима у раној фази развоја треба обезбедити адекватне изворе финансирања, било у форми гранта, односно повраћај уложеног новца у куповину опреме или других ресурса потребних за обављање одређене делатности - сматра Срђан Поповић. - Уз помоћ партнерских институција, као што је ПКС, треба организовати обуке и тренинге у циљу јачања њихових капацитета. Одређеним подстицајима је могуће мотивисати традиционалне компаније да више сарађују са социјалним предузећима. Такође, гарантним механизмима помоћи банкама да креирају повољније финансијске инструменте за социјална предузећа. Социјалним предузећима у развијенијој фази помоћи да пронађу нова тржишта за своје производе и услуге и на тај начин обезбеде средства која ће реинвестирати у сопствено пословање и обављање мисије за коју су се определили.