Србија има велики потенцијал у сектору рибарства, који је и даље недовољно искоришћен. Ово питање актуелизовано је недавно, када је средином године отворено Поглавље 13 у процесу европских интеграција Србије. Иако нема море, Србија своје законодавство треба да усагласи са стандардима Европске уније и у области рибарства. То ће значити и лакше прилагођавање јединственом тржишту ЕУ и стварање услова за коришћење фондова у овој области.

Мирјана Мишчевић, самостални саветник у Удружењу за сточарску производњу и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије, истиче да је здравље људи директно повезано са рибарством и конзумирањем рибе као намирнице.

- Србија тренутно располаже са свега 8.290 хектара шаранских рибњака и 62.281 квадрат пастрмских рибњака - истиче Мирјана Мишчевић. - Чак 82 одсто производње рибе у нашој земљи концентрисано је у АП Војводини. Постоје услови за заснивање 200.000 хектара шаранских рибњака, што јасно показује да су могућности за развој рибарства велике, али недовољно искоришћене.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Чадеж: Веће улагање у сточарство због отварања тржишта Турске

Статистика показује да је у Србији 120 привредних друштава регистровано под шифром делатности "слатководна аквакултура". За "слатководни риболов" регистрован је 21 привредни субјекат, за прераду рибе 42 фирме, а за трговину рибом 150 предузећа.

- у Србији је, током прошле године, према подацима Републичког завода за статистику, произведено 5.070 тона конзумне рибе у рибњацима - наводи Мишчевић. - Од тога 4.148 тона на шаранским и 922 тоне на пастрмским рибњацима. Улов привредних рибара износио је 590 тона, док су рекреативни риболовци изловили 1.618 тона рибе. Укупна производња и улов у 2017. години достигли су 7.278 тона.

Србија увози пет пута више рибе од онога што се годишње произведе и улови. Лане смо, тако, увезли 34.918 тона рибе и прерађевина од рибе за 89,2 милиона долара. Истовремено смо извезли 2.853 тоне рибе и прерађевина од рибе у вредности 15,4 милиона долара.

- Извоз рибе и прерађевина од рибе у 2017. години био је три пута већи у односу на 2011. годину, док је увоз смањен за 12 одсто - напомиње Мирјана Мишчевић. - Највише смо увозили рибе и прерађевина од рибе из Норвешке, Шпаније и Тајланда а највише смо извозили у Италију, БиХ и Немачку.

Она објашњава да је прерада рибе код нас у успону, као и да су изграђени значајни прерађивачки капацитети за прераду рибе по најсавременијим светским стандардима.

- Повећана је прерада лососа, који се највише увози из Норвешке - указује Мишчевић. - Рибљи филети чине 55 одсто укупног извоза и у односу на претходну годину то је повећање чак 88 одсто. У укупном извозу, конзервисана риба заузима 20 процената, а за седам месеци 2017. године евидентиран је раст извоза од 20 одсто.

НА ПУТУ КА ЕУ

Када је реч о Поглављу 13, Србију очекује израда акционог плана којим ће се осигурати усклађеност са захтевима ЕУ законодавства до дана приступања. Најважније у тој области је уређење тржишта, развој аквакултуре, прикупљање података, као и контрола против нелегалног, непријављеног и нерегулисаног риболова. Према речима Мирјане Мишчевић, у овом процесу хармонизације неопходно је успостављање система за коришћење ЕУ фондова у рибарству, али и формирање произвођачких организација и измена законодавства у погледу стандарда и квалитета производа. У усклађивању са ЕУ законодавством неопходно је подизање административних капацитета, а правилна примена уредби осигураће се кроз петходно прилагођавање националног законодавства.

- Рибарство је грана која има велике шансе за даљи развој и то не само кроз отварање нових рибњака већ и у прерађивачкој индустрији. Засад прерадни објекти првенствено прерађују морску рибу, али ослобађањем рибњака од плаћања водног доприноса, интензивирала би се примарна производња у рибарству и створила сировина за даљу прераду. Неопходно је уредити тржиште рибе, боље организовати произвођаче и унапредити маркетинг. Ред у рибарству се може увести тачном евиденцијом производње, транспорта, прераде и продаје рибе - закључује самостална саветница у Удружењу за сточарску производњу и прераду сточарских производа ПКС.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
БАЛКАН У ИСЧЕКИВАЊУ НОВОГ НЕМАЧКОГ ЗАКОНА О ЗАПОШЉАВАЊУ: Спрема се масовни егзодус

СРПСКА КОБАСИЦА ОД ТУНЕ

КОМПАНИЈА ДТД "Рибарство" је ушла у ужи избор за иновативни производ на сајму "Сиал" у Паризу. Њена "Тунино" - кобасица од туне једини је производ који је ушао у ужи избор на овом сајму са простора целе бивше Југославије.


KОНКУРЕНТНИЈИ НА ТРЖИШТУ

Отварање Поглавља 13 ће у Србији убрзати процес хармонизације законске регулативе из области рибарства која је код нас на снази од 2003. године и до данас се није мењала - каже Марица Младеновић из компаније "Принципал дуо", једног од највећих дистрибутера рибе у нашој земљи.

Она истиче да је Србија, застарелом законском регулативом, ускраћена за пласман појединих рибљих врста на нашем тржишту, јер нашим правилником о квалитету риба нису предвиђене.

- Такође, "Принципал дуо", као домаће предузеће које послује на тржишту већ 20 година, своје пословне капацитете изградило је из сопствених ресурса. Као такви, не можемо да будемо конкуренти на страном тржишту, где су присутне фирме које су помоћ за изградњу инфраструктуре добијале од фондова ЕУ - указује Марица Младеновић. - Очекујемо да ће се и нашој земљи отварањем Поглавља 13 пружити иста могућност, чиме ћемо побољшати своје производне капацитете за прераду и узгој рибе. Колеге из Министарства и ПКС вредно раде са Бриселом на овом питању, а привредни субјекти као што је "Прунципал" су ту да укажу на конкретне проблеме и да у сарадњи са светским тржиштем Србију промовишу као стабилног партнера за бизнис.