ТАЧНО годину дана откако је одлазећа влада у Приштини, са Рамушем Харадинајем на челу, увела таксе од сто одсто на робу из централне Србије и БиХ, штета коју су претрпеле српске фирме мери се стотинама милиона евра. Обесмишљен је ЦЕФТА споразум о слободној трговини, а чији су потписник и косовске власти, док је дијалог - паралисан. Европска унија, као посредник у овом процесу, осим пригодних апела којима је тражила повлачење или суспендовање такса, све ово време није потезала механизме којима је могла да приволи Приштину да повуче свој потез.

Револтирана дебаклом на скупштини Интерпола на којој се одлучивало о пријему тзв. Косова у ову организацију, влада у Приштини је одмах сутрадан претходно заведене таксе од 10 одсто повећала на сто одсто. Овај потез образложен је ставом да "Србија троши велики новац за подривање суверенитета Косова и притом тај новац зарађује од трговине са Косовом".

Небројено пута од тада, државни врх у Београду поручивао је да ће се бриселски дијалог наставити кад Приштина повуче своје противправне одлуке, док је са друге стране узвраћано: "Таксе ће бити укинуте на дан када Србија призна Косово као државу". Земље Квинте, не обазирући се на све претходне неиспуњене обавезе косовске стране, попут оснивања Заједнице српских општина, смислиле су нову мантру: Приштина да укине таксе, а Београд да не лобира за повлачење признавања косовске независности.

Хоће ли се намети повући и по формирању нове владе у Приштини, велико је питање. Кандидат за премијера Покрета "Самоопредељење" Аљбин Курти не либи се да каже да му се не жури по питању поновног покретања дијалога са Београдом, као и да таксе могу бити укинуте "по принципу реципроцитета", односно, да Србија прихвати, рецимо, документе и таблице "Републике Косово".

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић оцењује, за "Новости", да је годишњица увођења антицивилизацијских такса годишњица неуспеха дела међународне заједнице да на простору Западног Балкана осигура поштовање вредности на којима почива савремена Европа.

- Једној самовољној групи албанских политичких лидера у Приштини дозвољено је да крши ЦЕФТА и многе друге споразуме иза којих је својим ауторитетом стала ЕУ. Осим што је српски народ на КиМ доведен у ситуацију да се довија да обезбеди голи опстанак, а Србија поднела огромну економску штету због самовоље Приштине, још већу штету су претрпела настојања да се проблеми у региону решавају дијалогом. Таксе су за последицу имале потпун губитак кредибилитета Приштине као стране у дијалогу и разоткриле жељу сепаратиста да своју вољу намећу једностраним манифестацијама силе.


То што Европа ћути читаву годину на отворено кршење њених основних тековина, шеф дипломатије Ивица Дачић види као "наставак некажњеног понижавања администрације ЕУ од стране Албанаца који су пред очима Запада у мртво слово на папиру претворили и Бриселски споразум":


Прочитајте и:Haradinaj proglasio Dan zastave Albanije neradnim na KiM



- Без укидања тих сулудих тарифа неће бити ни елементарних услова за наставак дијалога. А посебно су лицемерна очекивања Запада да Београд суспендује лобирање за повлачење признавања Косова ако Приштина укине таксе. Морамо се чувати те замке, јер ако Албанци то заиста ураде, то се не може посматрати као уступак, него искључиво као повратак на цивилизацијске норме ЕУ.


Завођење такса, према мишљењу министра одбране Александра Вулина, први пут је показало да ће "силе које су признале Косово погазити све, па и своју реч и ауторитет, када Шиптари раде против Србије".

- Прошло је - не годину дана од када су Шиптари увели таксе, већ годину откако су земље признаваоци Косова потврдиле да њихова реч на КиМ ништа не важи, а посебно када не желе да важи. Шиптари немају ни бесу ни реч, а изгледа да је тако и са онима који су их створили. Вучићевом упорношћу Срби на КиМ су сачувани и снабдевени свиме што им је потребно. О нашем народу има ко да брине - каже Вулин за наш лист.



ПКС: ШТЕТА ОКО 400 МИЛИОНА ЕВРА

ПРЕМА подацима Привредне коморе Србије, привреда наше земље, за годину дана колико се примењује таксе, претрпела је штету од око 400 милиона евра. За толико је робе мање испоручено на територију Косова и Метохије. Иначе, све до увођења такса, владао је тренд раста пласмана робе производене у централној Србији на тржиште КиМ, и то за 8,2 одсто, рекли су нам јуче у ПКС:

- За девет месеци 2019. испоручили смо робу вредну 41,99 милиона евра. Вредност испоручене робе на КиМ, за исти период, била је за око 300 милиона евра мања него у истом периоду у 2018.

Септембарски подаци косовске Агенције за статистику показују да су таксе изазвале поскупљење хлеба, меса, млека, сира, јаја...



ЉАЈИЋ: НЕ ПРОЛАЗИ БУГАРСКА "ПЛАЗМА"

ШТЕТА од приштинских такса је отприлике 0,5 одсто БДП, а извоз је, осим спорадичних случајева, драстично пао, да не кажемо, безмало заустављен. Дугорочно гледајући, тешко да ће се наше компаније вратити на ово тржиште, чак и да се сутра укину таксе - каже за "Новости" министар трговине Расим Љајић. Он указује да су други искористили упражњен простор, мада компаније са КиМ и даље зову наше партнере и фирме, јер би хтели да наставе са пословањем:

- Они су пробали да увозе нешто слично нашој "плазми" из Италије и Бугарске, али није било потражње за тим производом. Косовски трговци сада плаћају 15 одсто скупље пшеницу него што су плаћали нашу. Нажалост, политика је овде јача од економије.