ПРВО је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић најавила могућу блокаду Србије на европском путу, а онда је слично, у другом паковању, поновио у Вуковару шеф парламента Гордан Јандроковић. Премијер Андреј Пленковић био је дипломатски много опрезнији, али сада је ипак јасно да Хрватска о тој могућности размишља.

Разлог је тврдња Загреба да Србија не сарађује око утврђивања судбине несталих, упркос томе што се сваке године решавају преостали случајеви, што није ни једноставно, ни лако. Међу несталим су и Хрвати и Срби из Хрватске, њихове породице траже истину и имају право на њу. То није спорно, као што није спорно да треба што пре затворити тужну књигу несталих особа.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Да ли нам спремају „новогодишњу честитку“: Загреб најављује блокаду српског европског пута

Спорно је што у ваздуху поново лебди претња блокадом, сценарио који је Хрватска прошла са Словенијом, када је Љубљана готово годину дана блокирала преговоре са ЕУ. Тада је Загреб поручио да никада неће користити исту тактику према комшијама, а управо сада, када је домаћин конгресу европских народњака и уочи почетка председавања Европском унијом, то се догађа.

У истом тренутку кад Словенија опет прети блокадом хрватског уласка у "шенген" ако се не прихвати одлука арбитраже о граници и када Хрватска, с правом, протестује да се билатерални спорови не смеју увлачити у европске теме. А онда најављује исто.

Блокада никада није била ефикасан начин решавања спорова између две државе, а неће ни сада. Хрватска би требало да буде та која ће дати Србији ветар у леђа у европској причи, а да две државе кроз дијалог реше проблеме из прошлости. У противном ни самит о проширењу ЕУ, који ће у мају организовати Загреб нема никаквог смисла. Претње блокадом показале би да су настојања Хрватске да комшије постану део европске породице само на речима и јефтини трик.