ФРЕСКЕ у српским средњовековним манастирима, чак и њихови најмањи сачувани фрагменти, својом ванвременском лепотом, одавно су постале део светског културног блага непроцењиве вредности. Имена њихових стваралаца углавном су непозната, јер стари фрескосликари своја дела нису потписивали. Није то учинио ни сликар који је на зиду мале капеле унутар Пирга Светог Саве на Хиландару осликао фреску "Усековање главе Светог Јована Крститеља". Уместо њега, готово осам векова касније, потписали су се извесни Марко и Перица.

Да су 2019. посетили српску светињу на Атосу, ови врли "ходочасници" оставили су траг скрнављењем важног дела српског верског и културног наслеђа. Свесно или не, постали су попут оних који су на зидовима Грачанице Симониди ископали очи. Разликује им се, можда, само мотив, али оправдања нема. Као ни за све друге који су се на истом месту, у хиландарском Пиргу Светог Саве, исписали своје име. Јер, нажалост, Марков и Перичин потпис, нису једини на фресци "Усековања".

Прочитајте још - Обнављају фреске из 14. века у Намасији

Има оних који тврде како неки "поклоници" верују да ће им свеци више помоћи ако се потпишу на њиховој фресци на светом месту. А да су искрени верници и ходочасници знали би да у сваком манастиру постоји одаја у којој могу оставити своје име и бити поменути у молитвама.

Зато Марков и Перичин потпис нису ништа друго до вандализам и бахатост оних који немају истинску представу ни где су заиста били, а очито ни зашто. По свему судећи, ишли су да би се похвалили да су били на Хиландару, а о томе су жарко желели да обавесте и будуће поклонике. Јер, да у њима има и трунке вере живе, никада не би учинили овако гнусно дело. Нигде, чак ни као графит на неком зиду.