Санкције због куповине руског оружја прописане су законом и врло су озбиљне, али су усмерене на Русију, а не не било коју другу земљу, па ни на Србију, пише бриселски Њу Јуроп (New Europe), часопис који се дистрибуира у свим телима ЕУ.


Магазин подсећа да је високи званичник Стајт департмента Томас Зарзецки боравио у Београду где је са српским званичницима разговарао о куповини софистицираних противваздухопловних ракетних система од Русије.

Зарзецки руководи Радном групом 231 америчког Стејт департмента задуженом за примену санкција према руском безбедносном сектору и онима који с њим сарађују.

"Закон о супростављању америчким противницима путем санкција је врло озбиљан када су овакве ствари у питању", каже високи западни дипломата за Њу Јуроп.

"Овде је реч о Русији, а не о Србији", рекао је други званичник.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Србија у центру "рата" Америке против Русије


Високи званичник америчке администрације истиче за Њу Јуроп да су санкције усмерене на Русију, а не на било кога другог и да им није им циљ да наруше одбрамбене способности партнера САД.

"Примена је прописана законом и разговоре водимо да бисмо помогли земљама да препознају којим би трансакцијама ризиковале да им буду уведене санкције пре него што се то деси. Санкције су озбиљне и имају пуну подршку Конгреса", навео је тај званичник.

Њу Јуроп наводи да су српски званичници потценили и недавну претњу заменика помоћника државног секретара САД и специјалног изасланика САД за Западни Балкан Метјуа Палмера, који је рекао да би Србија могла да се суочи са циљаним америчким санкцијама ако настави да купује софистицирано руско оружје.

Председник Србије Александар Вучић је рекао да Београд води одговорну политику набавке оружја и не жели да створи било какве тензије ни с Вашингтоном ни са европским државама.

"Верујем да ћемо решити неспоразуме са нашим америчким партенрима као што смо и до сада то чинили", рекао је Вучић.

Њу Јуроп подсећа да је у центру пажње куповина противваздухопловног система "Панцир", који је први пут приказан током заједничке српско-руске војне вежбе која је крајем октобра одржана у Београду.

фото Председништво Србије


Уз "Панцир" је неочекивано распоређен и руски противваздухопловни ракетни систем дугог домета С-400, што је био први пут да Русија изнесе тај систем изван територије својих савезника, наводи се у тексту.

Према посању магазина, многи верују да је тај потез био намерна провокација усмерена ка НАТО-у.

"Изгледа да Руси нису питали домаћина, Србију. Пре ће бити да су им рекли да С-400 долази", рекао је за Њу Јуроп дипломата задужен за безбедносна питања, говорећи о противваздухопловном систему треће генерације, који је био у првом плану неспоразума између НАТО-а и чланице тог савеза, Турске, због одлуке те земље да купи руско оружје.

"Поред тога, чињеница да је С-400 распоређен у Србији значи да је земља чланица НАТО-а морала да допусти транзит, што је и учинила. То је и игнорисање Алијансе", додао је дипломата у изјави за магазин.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Боцан-Харченко: Београд је карика у односима Русије и Запада


Србија планира да купи и четрири борбена хеликоптера МИ17, тенкове и транспортере од Русије.

"Руси дају понуде које Србија не може да одбије", каже један безбедносни стручњак.

Србију оптужују да седи на две столице, након што је одбила да уведе санкције Москви због припајања Крима и подршке сепратистима на истоку Украјине, пише Њу Јуроп.

фото Председништво Србије

Подсећа се и да Београд добија упозорења да мора да почне да усклађује спољну политику са ЕУ, што је Србија у више наврата обећала да ће учинити, али када постане чланица тог блока.

Након више од пет година, међутим, изгледа као и да европске земље санкције против Русије спроводе мање одлучно, додаје Њу Јуроп.

Према подацима Евростата, трговинска размена између Русије и Еврпске уније порасла је од јануара до априла за 2,2 одсто у односу на претходну годину, на 82,6 милијарди евра.

"Они који најгласније позивају Београд да се придруже санкцијама против Русије, вероватно имају највећи удео у обиму трговинске размене. То је бизнис, ништа лично... или морално", каже дипломата, додајући да је Турска, клујучна чланица НАТО-а, куповином руског система С-400 дрско игнорисала претње санкцијама и отворене примедбе савезника из Алијансе, закључује Њу Јуроп.