НА моју молбу да каже сажету оцену Брозовог учинка у рату и миру - коју бих објавио уз биланс Титове владавине, који ми је већ био изнео Добрица Ћосић - угледни историчар Владо Стругар, члан три академије наука, укључујући и САНУ, рекао је следеће:

- Броз је био мој командант. Као партизан био сам спреман живот да дам за њега. У Дрвару, у време чувеног десанта у мају 1944, моја јединица умало није цела изгинула у одбрани маршала. Тада ме је један гелер погодио у потколеницу. Кад год се време мења, мене жига испод колена и подсећа ме на ту ратну епизоду. Због тога ја о Брозу не могу говорити објективно, на шта ме позив историчара обавезује...

Пре месец дана, академик Стругар преселио се у сећање, у 97. години живота. Ове јесени стога он није могао да чита у нашим новинама сећања учесника петооктобарског пуча и њихово тумачење овог крупног историјског догађаја. Они немају дилему око које се мучио Владо Стругар. У бројним изјавама и сведочењима, петооктобарци своју верзију представљају као објективну и коначну, антисептички чувајући ред и критеријуме успостављене одмах после 5. октобра 2000.

Прочитајте још - СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Како су западне силе "купиле" 5. октобар

У најкраћем, по њима, преврат од 5. октобра изражавао је општу, скоро божанску вољу, те нема потребе да се његова дубоко демократска, етичка, културна и чак естетска димензија доводи у питање. До 5. октобра овде је била страшна диктатура која је спонтано извела на улице милион људи, а онда је уведена слобода и завладало благостање. Паљење Скупштине и Телевизије је еминентно демократски чин, упад у Народну банку хеклерима и под фантомкама такође, освајање станице милиције Стари град и крађа оружја израз су спонтаних слободољубивих тежњи појединаца и група које су се ту нашле по вишем, скоро, повесном зову и налогу...

Уз дирљиве, скоро поетске описе освајања власти и упада у институције, дато је и упутство за тумачење историје, сасвим супротно од опомене старог историчара. У овим евокацијама извођача петооктобарског пуча нема ни речи о уделу туђих обавештајних служби, о логистичкој, финансијској и организационој помоћи иностраних амбасада, о семинарима у центрима за обуку у неким суседним државама, о "Отпору" који је функционисао као (доларима) добро подмазана машина, о уговору са народом чије ниједно слово није испоштовано, о деловању кризних штабова који су уништили привредне ресурсе једва преостале од санкција и бомбардовања, о томе како је нова власт "успешно" решила косовски проблем и неспоразуме са Црном Гором, о кадровском обогаљивању културе, медија, образовања и науке, о пљачкашкој приватизацији, о малигнитетима досовске власти која је своје првоборце постављала на одговорна места без икаквог објективног критеријума: тако је прво радно место још несвршеног студента било - потпредседник Владе, прво радно место прозаисте без факултета и знања страних језика - амбасадор у важној европској земљи, па је убрзо и на чело српске владе доспео пиљар из Ниша, такође без факултетског образовања...

Прочитајте још - СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Ко је и колико платио 27. март и 5. октобар?

Ове тековине 5. октобра не спомињу глагољиви учесници преврата задржавши, уз друге монополе, и онај на ексклузивно тумачење повода, тока и последица тог крупног "спонтаног" догађаја. По њима, дакле, све је било лепо и узвишено, чак говоре и о досад невиђеном складу чулног и рационалног у померању точка историје.

Једино за чим жале ове петооктобарске нарикаче је - изостанак шестог октобра. Требало је, кажу, темељитије почистити неистомишљенике, али не стигоше - од журбе за фотељама и сликама из Скупштине, од борбе за синекурама у Влади и амбасадама, за шећеранама, хотелима, медијским кућама, факултетима, институтима и, чак, универзитетима.

Таква верзија полако улази и у уџбенике за основну школу, а слика Скупштине која гори краси и недавно објављени луксузни туристички водич кроз Београд, уз објашњење: овде до 5. октобра није било ни трунке од демократије и слободе, а онда се спонтано окупило милион људи који су мирним средствима и такорећи поетским исказима срушили неваљалце...

До двадесете годишњице петооктобарског преврата остала је непуна академска сезона. То је прилика да се са дистанце, озбиљно, објективно и непристрасно, по законима, критеријумима и методама друштвених наука, истраже узроци, токови и последице драматичних историјских збивања у Србији на прелому миленијума - без интимности, недодирљивости и сакрализације које намећу непосредни учесници и корисници.

А дотле, Владо Стругар посматраће нас са неке своје удаљене звезде.



(Аутор је књижевник и универзитетски професор)