Иницијатива српског председника Александра Вучића о укидању трговинских баријера између Србије, Албаније и Северне Македоније добија позитивне критике економиста и привредника, али су политика и политички аналитичари, за сада, уздржанији, пише данас Дојче веле (DW). За разлику од привредника који се надају да ће дубља сарадња довести до повећаног привредног раста у региону, за политичке аналитичаре спорне су и мотивација, али и архитектура иницијативе коју су регионални медији већ назвали "мини Шенген".

Прочитајте још: ЈАЧИ У "МИНИ-ШЕНГЕНУ": Американци и Немци подржали идеју Вучића

"Албанија и Косово неће подржати ту иницијативу, а сигуран сам да и Северна Македонија неће прихватити парцијалне иницијативе", рекао је за DW Наим Рашити, директор Балканске истраживачке групе из Приштине.

"Само пуноправне иницијативе које укључују све земље могу добити подршку, а не оне које подривају суверенитет неких од њих", додао је.

DW подсећа да сличне или исте иницијативе Вучић предлаже још од 2015. године, а нешто касније му се у плановима прикључио и ускоро бивши комесар ЕУ за проширење Јоханес Хан.

Прочитајте још: ПРИШТИНА УВЕЛА "ЛИСТЕ НЕПОЖЕЉНИХ": Рампа уз прећутну сагласност

Према изјавама које је давао у Њујорку прошле недеље, Вучићева идеја је да мини-балканска групација наступа слично Вишеградској групи.

"Важно је да земље региона разумеју да имају користи од тога, да наши људи разумеју да иступамо као блок, јер ћемо тако бити много више поштовани у Европи", рекао је Вучић прошле недеље.

DW преноси и оцене српских званичника да је поента у томе да се простор Западног Балкана уреди као заједничко тржиште и јединствена инвестициона дестинација, са хармонизованим прописима и поједностављеним процедурама.

Идеју су подржали и привредбници у Скопљу. Председник Привредне коморе Северне Македоније Бранко Азески је рекао да би је "требало реализовати одмах, у било којем формату, било кад и било где", док је бивши македонски министар за финансије и гувернер Народне банке Петар Гошев, указао да би "убрзавање протока робе, смањење трошкова и уклањање препрека користило бољем економском развоју региона".

Косовски аналитичар Рашити међутим не дели мишљење привредника. Он је за DW навео да после распада бивше Југославије ниједна влада у региону није хтела да се уплиће у регионалне иницијативе које подсећају на стару федерацију.

Depositphotos


Он је оценио да има више разлога због којих Србија инсистира на регионалној сарадњи."Да би доминирала на тржишту и у политици, да би смањила разлике и политичке спорове и да би избегла да решава нерешене билатералне спорове, као и сарадњу са Косовом", рекао је,

И досадашње регионалне иницијативе које су успеле да заживе нису показале неке нарочите резултате. Једино ЦЕФТА може да се издвоји као делимично успешна, али ни она никада није комплетно прихваћена од свих земаља региона.

Централно европски договор о слободној трговини који је на снази већ више од 30 година, сада обухвата Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Албанију, Косово, Молдавију и Северну Македонију.

На самиту у Трсту 2017, ЕУ је преко комесара за проширење Јоханеса Хана покушала да дâ нови подстицај том договору надајући се да ће то подстаћи трговину и економску интеграцију земаља Западног Балкана и постати основ за формирање регионалне економске зоне. До данас од тога нема ништа, а земље се и даље саплићу на политичким проблемима. Последњи такав случај је био Самит ЕУ и Западног Балкана у пољском Познању када је Србија одбила иницијативу за међусобно признавање диплома, наводи DW.

Рашити каже да би у региону "фокус требало ставити на решавање билатералних спорова".
Depositphotos


"Северна Македонија и Грчка су најбољи пример за то. Тек кад се решио билатерални спор, све остале агенде су глатко уследиле. Србија гура регионалну сарадњу да би избегла 'суочавање са слоном у соби', а то је решавање питања Косова", рекао је Рашити за DW.

Александар Вучић ће своју идеју представити премијерима Албаније Едију Рами и Северне Македоније Зорану Заеву 9. и 10. октобра у Новом Саду. Случајно, тај балкански мини-самит одржава се тачно пет месеци након што је управо председник Србије, 9. маја ове године, а после састанка са шефицом европске дипломатије Федериком Могерини, прокоментарисао идеју "малог Шенгена" између Тиране и Приштине као "суманиту причу", наводи DW.

Власти у Северној Македонији за сада су уздржане. Македонски вицепремијер задужен за европске интеграције Бујар Османи за DW је рекао да ће Скопље свој став по тим питањима градити у договору са Вашингтоном и Бриселом. "Ми смо на корак до почетка преговора са ЕУ, а де факто ;смо чланица НАТО, па би зато за такве иницијативе требало консултовати Вашингтон и Брисел", рекао је.


DW наводи да су у Албанији су поједини политичари оштро критиковали Вучићеву идеју. Бивши посланик Социјалистичке партије премијера Раме и лидер политичког покрета Решење Кочо Кокедима оценио је да би иницијатива могла да има погубне последице по албанску економију и пољопривреду и затражио од Раме да је одбије.


Уместо парцијалних решења која обухватају само одређени број земаља, приштински аналитичар Рашити предлаже да земље региона договоре пуну повезаност, слободну кретњу робе и људи, одстрањивање свих баријера за слободну комуникацију, признавање диплома и професија итд.

"Али то није могуће зато што још увек постоје ограничења и контролисане границе. А између неких земаља, као што су нпр Косово и БиХ, постоји и визни режим", додао је Рашити.