КОАЛИЦИЈА окупљена око Српске напредне странке има подршку 53,4 одсто бирача, показало је најновије истраживање "Ипсоса" рађено овог месеца. Тиме је још једном потврђен тренд да напредњаци имају натполовичну већину гласача Србије.

Друга политичка снага, према истраживању достављеном "Новостима", јесте опозициони блок "Савез за Србију" који би, да су избори данас, освојио 11,3 процента. Двоцифрени резултат остварила би још само коалиција Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије и то 11,2 одсто бирача. Цензус би прескочили још само Покрет слободних грађана Сергеја Трифуновића и Српска радикална странка Војислава Шешеља који су по рејтингу изједначени и имају по 5,4 процента подршке бирача.

Карту са улазак у Скупштину Србије могла би да освоји коалиција СПАС Александра Шапића и ДСС Милоша Јовановића који су тренутно на коти од 3,7 процената. Покрет обнове Краљевине Србије Жике Гојковића остварио би резултат од 2,6 одсто, а Доста је било Саше Радуловића 2,3 процента. Остали учесници добили би укупно 4,8 одсто.

Прочитајте још - Вучићу већа подршка после митинга у Београду

Директор "Ипсосовог" сектора за истраживање јавног мњења Марко Уљаревић, коментаришући најновију сондажу, каже за "Новости", да је у "августовском таласу регистровано нешто мало изнад три милиона опредељених бирача, то јест оних који размишљају о изласку на изборе и знају за коју би странку односно коалицију гласали".

- Поред њих, у овом тренутку имамо и око 500.000 бирача који су неопредељени. Они се двоуме између различитих опција, али се један знатан део оријентише слично као и опредељени бирачи. Иако у овом тренутку кажу да не знају за кога би гласали, неки од њих имају своје фаворите, или макар оне према којима више нагињу, међу странкама, коалицијама или лидерима. Међу опредељеним бирачима коалиција окупљена око СНС има натполовичну већину, а за њима следе Савез за Србију и коалиција СПС-ЈС. Осим ове три листе, изнад цензуса су Покрет слободних грађана и Српска радикална странка, а шансе за прелазак цензуса имала би и коалиција Александра Шапића и ДСС

Ранија истраживања "Ипсоса" показала су да се СНС и партије које иду са њима на изборну листу крећу око 55 процената подршке. Највећи рејтинг, 57 одсто, достигли су у априлу после великог митинга "Будућност Србије" који је одржан у Београду. Са друге стране, "Савез за Србију" је са почетних 15 процената дошао на ниво од 10 до 12 одсто.


Истраживачи су се у најновијем испитивању јавног мњења бавили и индикаторима који илуструју оцену стања у Србији.

- Има их много, али бих издвојио правац кретања земље, перцепцију најважнијих проблема, и очекивану промену животног стандарда. Осим тога што добро показују опште расположење у земљи, ови индикатори су и добри предиктори изборног понашања. Од краја 2012. године улазимо у период у ком из таласа у талас региструјемо већи број грађана који сматрају да Србија иде у добром правцу у односу на оне који правац кретања оцењују лошим - наводи Уљаревић.

Од тог тренутка, каже наш саговорник, "периоди у којима смо регистровали већи број грађана који су правац кретања Србије оцењивали негативно су ретки и везују се за спровођење економских мера усмерених на смањивање пензија и плата у јавном сектору". Паралелно са тим, како истиче, перцепција важности проблема незапослености се готово преполовила, што због позитивних ефеката економских мера, што због промене приоритета грађана Србије, јер је у истом периоду перцепција Косова и Метохије као једног од најзначајних проблема са којима се Србија суочава готово удвостручена.

Марко Уљаревић


ДА СМО НА ДОБРОМ ПУТУ, СМАТРА 46,4 ОДСТО

У АВГУСТОВСКОМ таласу истраживања јавног мњења, 46,4 одсто грађана Србије верује да се наша земља креће у добром смеру, док, супротно њима, 34,5 процената сматра да Србија иде у лошем правцу. У истом периоду расло је и очекивање грађана да ће се њихов животни стандард побољшати. У односу на децембар 2012. када је 17,5 процената веровало да ће у следећој години живети боље, сада иста очекивања има 32,1 одсто људи. Истовремено, смањивао се и проценат оних који су имали негативна очекивања, са 25,5 одсто на 14,9 процената - изнео је Уљаревић најновије податке.