Председник Србије Александар Вучић саопштио је данас да се договорио са професором Стојаном Раденовићем, једним од најбољних српских математичара, да потписује радове за београдски Универзитет.

Вучић је, након састанка са проф. Раденовићем, у изјави за ТВ Пинк, казао да је професор тражио разлог да поново потписује радове за београдски Универзитет, и да верује да су српска јавност, и он сам малим делом, дали професору тај разлог.

Указао је да не треба стати на једном случају, већ да треба направити системско решење да се поштује рад.

Навео је да међу политичким противницима има и оних којима мора да скине капу за број научних радова, као и да међу онима који су на његовој страни има оних који нису написали ниједан.

„Желим да се цени рад. Људи желе да се постигне конкуренција а не да нешто припада само лоби групама. Уз системско решење и већа улагања сигуран сам да ћемо постићи боље резултате“, уверен је председник Србије.

Пренео је да је проф. Раденовић изнео неке предлоге за које мисли да су добри и поштени, и да ће, ако се спроведу, донети добре резултате.

Указао је да је данас, што је раније било незамисливо, крагујевачки Математички факултет испред београдског.

„Веома сам срећан због Крагујевца, али и несрећан што одлазак једног или двојице професора утиче на рангирање универзитета“, казао је он.

Вучић је истакао да не побеђујемо само у повећању плата, животног стандарда, изградњи аутопутева, водовода и канализације, већ је поносан што ће држава да улаже у напредне и иновативне технологије, научно технолошке паркове, брзи интернет.

„Хоћемо да напавимо дигиталне аутопутеве. Потребни су нам образовани људи као што је проф.Раденовић. Увек ћу се ангажовати да вратимо у земљу тако ангажоване људе“, казао је он додајући да одлазак таквих људи наноси штету нашој земљи.

РАДЕНОВИЋ: ПОДРЖИТЕ МЛАДЕ, УКИНИТЕ МОНОПОЛ У НАУЧНИМ ПРОЈЕКТИМА

Један од најцитиранијих математичара света, професор Стојан Раденовић данас је у разговору са председником Александром Вучићем, као решење за бољу позицију наше науке у свету предложио већу подршку младим научницима и укидање пројектног финансирања, уместо којег би, сматра, било подстицајно појединачно награђивање.

Професор, захваљујући којем је Београдски универизтет у претходном периоду био на вишој позицији на престижној Шангајској листи, предложио је и да се научници који раде на иностраним универизтетима финансијски подстакну да своје радове потписују за српске универзитете.

Како је рекао, држава би могла да издвоји 1.000 до 1.500 долара, како би наши млади научници по светским универзитетима стављали "београдску адресу" на своје радове, чиме би допринели бољем положају универзитета, иако не живе у Србији.

Као примере, навео је др Петра Марковића, за којег је рекао да је "бисер", а који је, каже, много млађи, али по којем Србију знају по њему у сверту, као и по Стеви Тодорчевићу, Величковићу..

На ове речи професора, председник је одмах наложио министру просвете Младену Шарчевићу да у оквиру буђета његовог министарства издвоји посебан део за финансирање за Шангајску листу, који ће укључивати средства за научне радове који долазе "споља", а код којих ће у потпису стајати и српски универзитети.

Раденовић, иначе пензионер, научне радове пише у подрумским просторијама зграде у којој станује на Врачару.

Каже да му радни простор није важан, јер писање научних радова захтева, пре свега, велику посвећеност, а то може да се оствари и у подруму или било где.

Он је додао да је борба да се нађете на листи најцитиранијих аутора као борба у тенису.

"Ја се трудим и имам амбиције", рекао је професор и додао да је за њега велико признање то што га је позвао председник Србије.

"Нису ми се баш ноге одсекле, али много је за мене да председник нашао времена да ме зове из Њујорка", описао је своју реакцију професор, када га је Вучић позвао током своје посете Њујорку.

Професор је председнику скренуо пажњу да он већ стар и да позиција БУ на Шангајскох листи не траба да зависи, како је рекао, од једног старца и да је важно подржати и мотивисати младе научнике са којима и он сарађује.

Навео је да он у Србији има 65 коаутора у заједничким радовима.

"Ванреди професори, доценти морају да се труде, ја сам на заласку, а они су у најбољим годинама"рекао је он и додао да уколико би трећина редовних професора БУ објавила 1-2 рада годишње Србија би се вратила на високо место на престижној Шангахској листи.

Професор сматра да пројектно финасирање спутава младе научније, гуши их.

"Укинуо бих пројекте, ту се стварају центри моћи, гуше млади научници, све се разводни", каже он и предлаже финансирање један напрема један.

Он сматра да је за научнике подстицај када су директно плаћени за рад или истраживање које су објавили


УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА ПАМЕТНИ ЉУДИ ОСТАНУ У СРБИЈИ

Завршен је састанак председника Србије Александра Вучића и професора Стојана Раденовића. Састанак се одвијао у згради Генералног секретаријата председника Републике на Андрићевом венцу.

- Бескрајно сам захвалан за ваш вредан рад, и мене је лично погодила вест да сте отишли у Саудијску Арабију, зато сам и позвао министра Шарчевића и зато се састајемо данас - почео је састанак председник Вучић.

Он је дао јавно обећање да ће се трудити још више да свим српским интелектуалним радницима обезбеди још боље услове за рад. Вучић је истакао да је за успех Београдског универзитета на Шангајској листи управо био најзаслужнији професор Стојан Раденовић.

- Само радом и марљивошћу можемо напред. Ми нећемо улагати само у ауто-путеве, већ и у научне паркове и у образовање. Борићемо се да сви наши паметни људи остану у Србији, али и да вратимо све који су отишли.

Професор Раденовић је затим преузео реч и појаснио своју ситуацију, а на крају састанка поклонио је председнику Вучићу књигу.

Раденовић је један од најцитиранијих математичара света и раније је научне радове потписивао за Универзитет у Београду, али га је у међувремену ангажовао Универзитет краљ Сауд у Саудијској Арабији да за њих потписује научне радове.


Како УБ више нема у својим редовима најцитираније истраживаче, то је довело ове године до пада на Шангајској листи универзитета за 100 места. Председник Србије недавно је рекао да ће дати све од себе да се професор Раденовић врати на Универзитет у Београду.


Раденовић, иначе пензионер, научне радове пише у подрумским просторијама зграде у којој станује на Врачару. Захваљујући њему и професору Зорану Каделбургу, Универзитет у Београду нашао се међу 300 најбољих у свету 2017. године.