СПОЉНОПОЛИТИЧКИ одбор америчког Конгреса поново је у среду усвојио резолуцију којом од Србије тражи да реши случај убиства тројице браће Битићи, америчких држављана албанског порекла. Тиме се наставља притисак на нашу земљу који траје већ 20 година током којих је на готово свим састанцима овдашњих званичника и дипломата САД расветљавање овог злочина било прва тачка дневног реда.

Случај Иљија, Агрона и Мехмета Битићија, који су из САД дошли крајем деведесетих да се боре у редовима терористичке ОВК, недавно је у Београду помињао и конгресмен и албански лобиста Елиот Енгел. Тако је последњи потез на Капитол хилу само ново играње на стари жетон који се упорно користи за политичко уцењивање наше државе.

- Неприхватљиво је да ниједна особа никада није проглашена кривом за убиство браће Битићи или било којих других злочина повезаних са њиховом смрћу и да се нико не суочава са оптужбама за те злочине. Србија би решење тог убиства требало да постави као приоритет за истрагу и кривично гоњење оних за које верују да су одговорни. Напредак у решавању случаја требало би да остане значајан фактор који одређује даљи развој америчко-српских односа - пише у резолуцији.

Прочитајте још - Одбор Конгреса усвојио резолуцију о убиству браће Битићи

Председник Одбора за КиМ Милован Дрецун каже, за "Новости", да је усвајање резолуције резултат снажног лобирања породице Битићи:

- САД инсистирају на томе да се расветле сви злочини против њихових држављана не улазећи у то шта су они радили раније. Браћа Битићи су ратовала против наше државе, као припадници терористичке ОВК, чија се обележја и налазе на њиховим гробовима. Притисак Америке ће бити сталан.

Дрецун подсећа да су браћа Битићи била припадници "Атлантик бригаде" коју су чинили Албанци које су обучавали инструктори западних служби:

- Ратовали су на подручју Паштрика и учествовали у копненом пробоју у Србију из Албаније. У тој формацији је било и много других плаћеника.

Браћа Битићи

Браћа Битићи ухапшена су 26. јуна 1999. године због илегалног уласка у земљу, па их је суд у Прокупљу осудио на 15 дана затвора. Одобрено им је да из притвора изађу три дана раније, али су одведени у базу Специјалних антитерористичких јединица МУП-а у Петровом Селу где су убијени.

Пронађени су у масовној гробници јула 2001. године везаних руку и са прострелним ранама на потиљцима. Американци за овај злочин криве некадашњег команданта Жандармерије Горана Радосављевића Гурија, који је био на челу кампа у Петровом Селу. Због тога, он и чланови његове породице, налазе се на "црној листи" особа којима је забрањен улаз у САД. Радосављевић је више пута, укључујући и сведочење пред судом, негирао да има било какве везе са злочином.

Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду два пута је ослободило оптужби двојицу српских полицајаца Сретена Поповића Попа, из Ниша, и Милоша Стојановића Шешеља, из Крушевца, који су оптужени за ратни злочин јер су помагали у овом убиству.

ШЕШЕЉ: СЛУЧАЈ ЈЕ ЗАСТАРЕО

ЛИДЕР радикала Војислав Шешељ тврди да је наступила правна застарелост могућности судског гоњена извршиоца кривичних дела убиства тројице браће Битићи. Он је објаснио да се "не ради о ратном злочину јер они нису били ратни заробљеници".

- Њих су убили неки полицијски официри због велике суме новца који су имали код себе. Отели су их да би их опљачкали. Убили су их прикривајући кривично дело пљачке. У то време ратно стање је већ било укинуто - закључио је Шешељ.

Он додаје да су мотиви убиства браће Битићи дубоко нечасни, али ће због закона који је тада важио и по којем застарелост наступа после 20 година од извршења кривичног деле, убице ипак остати некажњене.

НАМЕНСКИ УГОВОР?

НАРОДНА скупштина недавно је ратификовала уговор који предвиђа да Србија и САД могу да испоручују једна другој своје држављане. Документом је прецизирано да се не може тражити изручење оних којима је већ суђено, али је могуће да се захтева екстрадиција уколико се пронађу неки нови докази или осумњичени. У јавности се спекулисало да је овај уговор и донет због случаја "Битићи".