РАЗЛИЧИТЕ бизарности обележиле су односе Србије и Хрватске последњих година, али мало шта се може мерити са упорношћу хрватских бранитеља у настојању да Бајаги забране да наступа у тој земљи.

Сезона летњих свирки у Хрватској последњих година претвара се у сезону забране Бајагиних наступа. Прошле године бранитељске удруге успеле су да "Инструкторе" отерају из Карловца, а сада покушавају да их протерају из Плоча.

Појединим удружењима ветерана привиђа се да је Момчило певао четничке песме 1993. у Книну, а то поткрепљују и "доказом" да је сарађивао са извесним "Минђушарима". То што, осим њих, то нико никада није ни видео, нити чуо, не спречава их да буду истрајни у рату против једне од најведријих личности српског и југословенског рокенрола.

Ако елиминишемо злоупотребу "шарених пилула" као извор оваквог односа према Бајаги, тешко је рећи где се у његовим песмама пронашли те "четничке" елементе. Можда су му, додуше, замерили оног ћалета што је хтео "пешака до Берлина, да ухвати лично Адолфа за уши". Или то што "не воли војну музику".


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - РОКЕРИ НА УДАРУ ЕКСТРЕМИСТА: Бранитељи терају Бајагу из Плоча


А можда су, с обзиром на то да им рокенрол по свој прилици није близак, Бајагу помешали са естрадним уметником (донекле) сличног имена - Бајом Малим Книнџом. Који, руку на срце, јесте сарађивао са "Минђушарима" и није се прославио националном и верском толеранцијом.

Или, једноставно, Бајагине стихове нису добро чули од буке коју производи омиљени певач заговорника оваквих забрана - за дом увек спреман Марко Перковић Томпсон. Чест гост на прославама "Олује" и истакнути уметник који чију су каријеру обележиле химне посвећене миру и толераницији, попут традиционалне "Јасеновац и Градишка Стара".