ПОЗНАЊ - Државни секретар у Министарству унутрашњих послова Биљана Поповић Ивковић упознала је данас, током Самита у оквиру Берлинског процеса, у Познању, министре унутрашњих послова више земаља региона и других са аргументима Србије против поновног разматрања захтева такозваног Косова за чланство у Интерполу.

Како је Тањугу речено у делегацији, Поповић Ивковић је у разговорима указала да Приштина сарађује са Интерполом преко УНМИК-а још од 2002. године, иако то упорно негира, што јасно показује да јој за полицијску сарадњу и борбу против криминала није потребно чланство у тој организацији.

Поповић Ивковић је такође предочила својим саговорницима да би такозвано Косово пријем у ту полицијску организацију искористило да би применило већ коришћен рецепт притисака и уцена против Срба на Косову и Метохији.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - БРИСЕЛ О НОВОЈ ЗАБРАНИ ИЗ ПРИШТИНЕ: Споразум о посетама мора да се поштује

Међународно право и правда су главни аргументи којима се Србија бори против захтева такозваног Косова за пријем у чланство највеће међународне полицијске организације, истакла је државни секретар МУП-а Србије, те додала да би пријем такозваног Косова био преседан са несагледивим последицама, између осталог, и по саме државе чланице Интерпола.

СРБИЈА ДОПРИНОСИ ПОЛИТИЦИ ПОВРАТКА МИГРАНАТА

Државни секретар Министарства унутрашњих послова Биљана Поповић Ивковић подсетила је на конференцији министара на Самиту Западног Балкана у оквиру Берлинског процеса да је МУП више пута добио признања за међународну полицијску сарадњу и похвале за хумани приступ полицијских службеника током мигрантске кризе.

Она је данас на самиту у Познању поручила да ће Србија наставити да буде поуздан и кредибилан међународни партнер и у наредном периоду.

"Србија испуњава све стандарде у погледу заштите људских права миграната. Са друге стране јасно је да управљање миграцијама представља безбедносни изазов, који је показао и непредвидивост и велику динамику, због чега је наш приоритет спречавање кријумчарења миграната, њихове радне и сексуалне експлоатације, али и стварање успешног механизма повратка миграната којима није одобрен захтев за азил", рекла је Поповић Ивковић.


Она је подсетила да је Србија у претходном периоду, а након гашења такозване Западнобалканске руте, имала притисак миграната који се може упоредити са периодом када је криза била на врхунцу и када је више од милион миграната прошло кроз Србију.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Илегални мигранти упадају у пуне куће

С друге стране, како је навела, у покушају незаконитог преласка државне границе у првој половини ове године спречено је 6.012 особа, као и да се на територији наше државе тренутно налази око 3.100 миграната.

Државна секретарка је поручила да Србија наставља да јача своје капацитете, како би одговорила на евентуалне будуће изазове.

"Србија доприноси политици повратка која ће бити дефинисана на нивоу Европске уније и поздравља напоре који се спроводе у оквиру ЕРРИН мреже на нивоу Европске уније. Наша држава ће, сходно статусу посматрача у овој мрежи, активно давати свој допринос и размењивати информације од значаја за политику враћања миграната", рекла је државна секретарка.