ДРАГОЦЕНА помоћ Београду у разрешавању косовског чвора могла би да стигне из Ватикана. Београдски надбискуп Станислав Хочевар већ неко време указује да Католичка црква има велико искуство у очувању споменика и да јој је јако важно да се сачувају сви верски и културни споменици, а у среду је оценио и да би "до решења на Косову лакше дошло, уколико Ватикан, заједно са Србијом, разговара о том питању са осталим државама".

Он је истакао и да је ватиканска дипломатија једна од најстаријих на свету и да ужива велики углед, као и да што се више људи укључи у искрен и објективан дијалог, утолико боље.

Света столица, иначе, није признала једнострано проглашену независност Косова.

Да учешће Ватикана у решавању питања Космета не би било супротно нашим интересима, сматра професор Владета Јанковић, наш некадашњи амбасадор при Светој столици, додајући да би у принципу било добро да се круг преговарача прошири, али да не може да замисли у ком формату би Ватикан могао да се прикључи овом процесу.

- Ватикан има јак утицај на земље Јужне Америке, Индонезију.., које већином и нису признале независност Косова. Интереси ватиканске дипломатије, бар у овом случају, аналогни су нашим интересима и ангажовање Свете столице не би било контраиндиковано - каже Јанковић за "Новости".

Прочитајте још - СКАНДАЛОЗНА ИЗЈАВА ВЕСЕЉИЈА: Албанци протерани из Ниша населили су Приштину?!

Он указује да је и њима у интересу да се на КиМ заштите верске и уметничке вредности које су део хришћанског наслеђа, а да, уз то, политички гледано, Ватикан већ годинама зазире од елемената исламског фундаментализма.

Такође, како сматра Јанковић, могућност да Света столица призна Косово, тренутно уопште није у изгледу.

Некадашњи амбасадор у Бечу и Берлину Милован Божиновић каже за наш лист да има разлога да се предлог који је дошао од надбискупа Хочевара прими са респектом и да се разговара о томе шта се под тим тачно мисли, јер је Београду потребно што више партнера:

- Ватикан на све гледа с опрезом и својим партнерима диже кредибилитет. Управо папина изјава око одлагања канонизације кардинала Степинца, да се да времена за додатна истраживања, показује на делу тај приступ да све гледају на дуге рокове. Евентуално присуство њихових представника у процесу изналажења решења за КиМ уозбиљило би целу причу.

Прочитајте још - Дрецун о Весељијевој иницијативи: Покушавају да скрену пажњу са својих злочина

Власти у Приштини се, иначе, припремају да поново поднесу кандидатуру за пријем у Унеско, о чему би се одлучивало на Генералној конференцији ове организације на јесен. Косовске власти су захтев подносиле и 2015, а тада је из Српске православне цркве поручено да ће се СПЦ прикључити дипломатској борби за спречавање евентуалног пријема Косова у Унеско тако што ће затражити подршку свих сестринских православних цркава у свету, али и Ватикана. На гласању те године, захтев тзв. државе Косово није прошао.

Приликом посете државног секретара Свете столице кардинала Пјетра Паролина Београду прошлог лета, српском државном врху пренета је порука да је за Ватикан од изузетне важности заштита културног и религијског наслеђа на КиМ.

ВЕСЕЉИ: АЛБАНЦИ ПРОТЕРАНИ ИЗ НИША

МНОГИ Албанци протерани су из Ниша и дошли су у Приштину. Наши стари Приштинци су дошли из нишке зоне, посебно из околине Куршумлије - изјавио је председник тзв. косовске скупштине Кадри Весељи, приликом посете локацији на којој ће бити изграђен "Меморијал прогона Албанаца од стране српских снага".

- Српска држава мора да плати за злочине. Злочинце нећемо оставити мирно да спавају, за њих нема толеранције - навео је Весељи.