Док се представници ЕУ, САД и делегације земаља чланица смењују у Београду и Приштини, а консултују и друге велике силе, из Центра за европску политику у Бриселу (ЕПЦ) поручују да је мање важно ко је посредник у том дијалогу од тога да се дође до договора о свеобухватној нормализацији односа.

Прочитајте још: Харадинај: Турска мањина неодвојиви део друштва


”Сматрам да је мање битно ко ће да успе да доведе две стране до решења, све док имамо решење”, каже за Танјуг аналитичарка ЕПЦ Корина Стратулат.

Задужена за Западни Балкан и проширење, Стратулат оцењује да ЕУ тренутно нема решење и да импровизује у процесу нормализације односа Београда и Приштине

”Постоји жеља и интерес ЕУ да доведе две стране до решења овог питања. Истовремено, ниво искуства, експертизе и креативности ЕУ је на тесту. Дијалог се видео као начин за решавања проблема, али је показао и своје лимите”, наводи Стратулат.

Прочитајте још: Ђурић: Платформа-последњи ексер у ковчегу дијалога

Она овакав став објашњава чињеницом да, иако је током година бриселских разговора дошло до одређеног напретка и споразума, оно чега и даље нема јесте примена договореног, као ни заједничке дефиниције циља.

”Претпостављам да је ЕУ желела да посредује у разговорима који би довели до договора две стране о томе шта ће бити њихов будући однос. Ту још нисмо. Тренутно имамо различите дефиниције циља, а то је нешто што је у рукама Београда и Приштине да дефинишу”, каже Стратулат.

Корина Стратулат поставља питање да ли је дијалог, тачније показана ”конструктивна двосмисленост и нетранспарентност када су у питању исходи”, право и најбоље средство за финализацију договора Београда и Приштине.

”Разумем разлоге због којих ЕУ инсистира на дијалогу и тражи начине, јер је у питању важна тема, али мислим да нема јасну визију и поруку о томе како доћи до решења. Ако председник Трамп реши ово питање - браво за њега. Верујем да би он желео да буде део успешне приче, уколико две стране постигну споразум”, сматра Стратулат.

Она међутим инсистира на ставу да је, без обзира колико се ЕУ или било ко са стране трудио да помогне, првенствено на Србији и Косову да нађу решење за своје разлике и проблеме.

”А ту се поставља питање воље, да ли је право време за то, и многа друга питања имају утицај на то како се две стране понашају”, оцењује Корина Стратулат.

На питање Танјуга како види изјаве о могућем скором постизању споразума и, готово истовремено, да су две стране ”миљама далеко” од договора, аналитичарка Центра за европску политику каже да дођаји говоре у прилог томе да се две стране ”више удаљавају, него приближавају”, а да се са друге стране на зна шта се дешава ”иза завесе”.

”Може бити да сутра сазнамо да су све две стране договориле, а може бити да ћемо на то да чекамо још много година", каже она.

"Лично сматрам да је компликовано за политичаре са обе стране да тренутно напредују ка договору. За Косово коначни договор би отклонило њихов највећи изговор зашто се не баве стварном реформског агендом. А, зашто би Србија сада то урадила када би договор могла да то искористи на крају приступног процеса као значајни ”кец из рукава” у процесу ратификације приступног уговора? Не кажем да политичари тако замишљају, али то може бити још један детаљ у процесу постизања споразума Београда и Приштине”, закључује Стратулат.