ПАРТИЈА која не изађе на изборе у року од осам година биће избрисана из регистра странака. Уколико се две политичке организације удружују у једну, мораће да прикупе 10.000 оверених потписа као када се оснива нова. Сакупљени парафи не смеју, у тренутку када се одржава оснивачка скупштина, да буду старији од 12 месеци,

Ово су новине које ће се, највероватније, наћи у новом Закону о политичким странкама, чија је припрема у току у Министарству државне управе и локалне самоуправе.

Усвајањем новог прописа могло би да се стане на пут оснивању партија удруживањем са постојећом, чиме се избегава поновно прикупљање потписа, што је модел који се увелико користи. Такође, број политичких организација којих је у Србији 112, иако на политичкој сцени активно учествује тридесетак, знатно би се смањио.

- Министарство је започело поступак јавних консултација и објавило полазне основе за измене и допуне Закона о политичким странкама. Коментаре и сугестије сви могу да доставе до 15. марта - речено је "Новостима" у МДУЛС.

Измене закона предвиђају да скупштину сазива иницијативни одбор (чине га најмање три члана) који доноси одлуку о оснивању политичке странке. Позив за прикупљање 10.000 изјава оснивача мора да буде објављен барем у једним дневним новинама.

Прочитајте још - Дарко Глишић: Сви у врху странке су за изборе

Када је реч о мањинским странкама, остаје правило да морају да сакупе 1.000 парафа. Новина је да назив мора да садржи јасну одредницу националне мањине чије интересе представља. То у пракси значи да ће сви представници, на пример Мађара, Бугара или Албанаца морати да имају имена матичних држава у називу партије.

Странка не може имати исто име нити симболе као постојећа. Може користити назив политичке организације која је угашена пре четири године. Ипак, могу резервисати име унапред и јавити министарству како ће се звати.

Обавеза партије је да све податке објави на веб презентацији у року од 30 дана од оснивања.

Фото И.Маринковић

Према новинама, политичка организација се брише из регистра ако не обавља активности у складу са законом, уколико се органи не састају у роковима предвиђеним статутом или ако јој Уставни суд забрани рад.

Закон предвиђа и казне од 50.000 до 500.000 динара уколико јавности не буду доступни подаци на интернет презентацији и не поднесе пријаву за брисање из регистра. План је да закон буде усвојен током ове године, а партије ће имати рок од 120 дана да ускладе статуте са новим правилима.

Иначе, према важећем закону, странке се могу уједињавати са другим партијама или покретима и тако стварати нову организацију. Овај посао их не кошта ништа, јер имају право да искористе већ постојеће потписе једне од странака.

По овом моделу, користећи рупу у закону, настала је Народна странка Вука Јеремића, и то променом имена Народног покрета Србије. Председник ове организације, посланик Мирослав Алексић, данас је потпредседник Народне странке. Српски патриотски савез (СПАС) Александра Шапића настао је спајањем са Пулсом Србије, странком која је раније била уписана у Регистар партија. После одласка из Демократске странке, бивши председник Борис Тадић основао је Нову демократску странку, што је заправо било само ново име за Зелену странку.

У јавности се често спекулише да уједињења странака имају своју "цену" и да је заправо у питању само трговина. Било како било, политичари са "велике сцене" препознатљиви у јавности, тако су добијали партије, без трошкова за сакупљање потписа, а мале странке које су, у већини случајева биле само формално присутне у политичком животу, у њега су ушле на велика врата.

СТАМАТОВИЋ ОСНИВА СТРАНКУ

ПОСЛЕДЊА промена у регистру био је упис који се односи на датум измена статуса Демократске странке Србије. У току је поступак по пријави за упис политичке странке Здрава Србија - поручују у Министарству.

Први човек Здраве Србије је Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина.


ВЕЛИКИ ТРОШАК

ОСНИВАЊЕ странке кошта најмање 3,6 милиона динара. Овера једног потписа стаје 360 динара, што се множи са 10.000 колико је потребно парафа.