ДОК се у Приштини штанцују прописи по којима се "Трепча" преводи у власништво непризнате државе, кредити које је тај исти рударски комбинат подизао пре више деценија, и дан-данас се отплаћују из буџета Србије.

Да познати концерн и даље има обавезе према Париском клубу поверилаца, али које измирује Народна банка Србије, потврђује, за "Новости", генерални директор овог комбината Јован Димкић. Ово, међутим, није једини пример. Јер, задужења која су на КиМ настајала између седамдесетих и деведесетих година 20. века, а новац се користио за изградњу путева и железнице, за пројекте у области енергетике, електропривреде, рударства, водопривреде и пољопривреде, не отплаћује тзв. држава Косово, већ се они сервисирају из касе у Београду, што ће потрајати још - 22 године.

Србија је, наиме, преузела да отплаћује обавезе по основу јавног спољног дуга Косовa и Метохије, према иностраним повериоцима после репрограма од 2002. до 2009. године, и у том моменту је ово задужење износило - 930,81 милион евра. На овај корак Београд се одлучио јер је КиМ, по Уставу - део Србије.

ПРОЧИТАЈТЕ И: БЕЗОБРАЗЛУЦИ ПРИШТИНЕ: Захтевају одштету, амбасаде и архиве

Због тога је на последњој седници Савета безбедности Уједињених нација шеф дипломатије Ивица Дачић и поставио питање представници Приштине:

- Ако је Косово независно, зашто Србија отплаћује ваше дугове?

У суму од 930,81 милион евра улазили су дугови према Meђународној банци за обнову и развој (IBRD) од 433,31 милиона евра, повериоцима Париског клуба - 296,56 милиона евра, Лондонском клубу поверилаца - 168,90 милиона евра, Кувајту 17,99 милиона евра, Банци за развој Савета Европе - 5,79 милиона евра, Еурофими 4,43 милиона евра, Либији 1,84 милиона евра, бившој Чехословачкој (клириншки дуг) 1,56 милиона евра и Европској инвестиционој банци 0,43 милиона евра.

Према подацима Народне банке Србије, од 2002. до 31. јануара 2019. године, по основу главнице и камате враћен је део овог дуга - 750,21 милион евра, што значи да је као обавеза Србије, по основу главнице, остало да се врати још 198,43 милиона евра.

- Због одличних резултата на фискалном плану, односно суфицита буџета, а и у намери да се превремено отплате скупе обавезе из ранијег периода, Србија је крајем априла 2018. превремено и у целости отплатила обавезе према Лондонском клубу поверилаца - објашњено је "Новостима" у НБС. - Такође, у целости су отплаћени и дугови према Банци за развој Савета Европе, Еурофими и Европској инвестиционој банци.

Дакле, тренутно стање дуга је: IBRD - 1,34 милиона евра, повериоцима Париског клуба - 178,16 милиона евра, Либији - 3,42 милиона евра, Кувајту - 13,95 милиона евра и према бившој Чехословачкој (клириншки дуг) - 1,56 милиона евра. Последња рата IBRD доспева - 2031. године, Кувајту - 2034. године, а Париском клубу поверилаца - 2041. године.

Што се тиче дуга према бившој Чехословачкој (клириншки дуг), како нам је пренето, у децембру 2018. године потписан је Споразум о његовом регулисању који се односи на Чешку Републику и задужење ће бити једнократно отплаћено. У току је усаглашавање Споразума и за део дуга који се односи на Словачку Републику, док дуг према Либији још није регулисан.

КО СУ НАЈВЕЋИ ДУЖНИЦИ

МЕЂУ највећим дужницима са територије КиМ чији дуг отплаћује Република Србија су - "Трепча" (Косовска Митровица), Електропривреда Косова (Приштина), "Ибар" (Лепенац), Термоелектрана (Приштина), Енергетика и гасификација (Обилић), "Фероникл" (Глоговац), Косово РО у оснивању (Обилић), "Застава" Рамиз Садику (Пећ) и "Емин Дураку" (Ђаковица).

ВУЧИЋ: ТЕШКО ДО СПОРАЗУМА

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић поручио је да је време да се постигне споразум Београда и Приштине, али и оценио да ће то бити изузетно тешко.

- Биће горе него паклено тешко. Прво морају да буду укинуте таксе, а сваки споразум мора да садржи слободно кретање робе и људи. Окончање спора између Грчке и земље која се сада зове Република Северна Македонија, било је лакше - рекао је Вучић за Блумберг.