ОДНОСИ Београда и Загреба далеко су од отопљавања, судећи по изјави хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, која је најавила нове уцене на европском путу Србије. У Влади Србије, ипак, не очекују да ће Хрватска успети у намери да, злоупотребљавајући члансто у ЕУ зарад решавања билатералних спорова, значајније успори отварање и затварање поглавља у преговорима Србије.

Грабар Китаровићева је казала да ће, у оквиру преговарачког процеса ЕУ и Србије, Загреб условљавати наш напредак постизањем договора у вези са отвореним питањима између две државе која се тичу границе, мањина, судбине несталих, сукцесије и универзалне јурисдикције. Она је нагласила да ће се те теме "свакако отворити" у оквиру преговарачких поглавља 23 и 24 (правосуђе и владавина права), као и да ће те области "веома дуго остати отворене" и да ће Србији требати године да испуни услове.

Један од највећих спорова између Србије и Хрватске тиче се коначног дефинисања границе, а спорно је око 11.000 хектара земљишта дуж Дунава. Хрватска, такође, тражи од Србије да обезбеди гарантована места у парламенту за представнике хрватске мањине. Неслагања постоје и у вези са поделом имовине СФРЈ, као и са питањем коначног расветљавања судбине несталих у рату. Један од великих проблема које Хрватска често потеже јесте питање универзалне јурисдикције, односно то што Загреб оспорава право Београда да суди за ратне злочине почињене на територији целе бивше државе.

Министар одбране Александар Вулин каже, за "Новости", да од Загреба очекује сваки облик опструкције и ометања на европским путу, али да се они на крају неће питати, већ ће одлуку донети моћније земље:

- Када би Хрватска одлучивала да ли ће Србија да постоји, ми бисмо одавно нестали. ЕУ у којој Хрватска доноси пресудне одлуке није организација у којој би за нас било места. Њихова политика досад је показала да ни најмање не цени то што је Србија допустила да Хрватска уђе у ЕУ без решених спорова са суседима и без регулисања имовинских права. Кад год је могла, Хрватска је чинила све да Србији отежа. Тако је у мигрантској кризи затварала границе, надајући се да ће нас мигранти преплавити - каже Вулин.

Прочитајте још - Колинда спремила листу захтева

И министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић каже да је не чуде овакве изјаве из Загреба:

- Чланство у ЕУ неке од држава изгледа виде као амнестију од сопствених неиспуњених обавеза у области мањина, повратка имовине, владавине права и процеса помирења. Процес преговора не служи за то да свако убацује своје билатералне захтеве према кандидату. Зато служе билатералне платформе, да би се избегла до крајности условљавајућа будућност процеса преговора.


ПРОПАО ВЕЋ ЈЕДАН ПОКУШАЈ

Министарка Јоксимовић подсећа да је Хрватска, управо у вези са отварањем поглавља 23 и 24, већ покушала да Србији убаци клипове у точкове. Током холандског председавања ЕУ, у првој половини 2016, постојала је, како каже, добра воља чланица да се отворе та поглавља. Делегација предвођена министарком отпутовала је тада у Брисел и, по доласку сазнала да је Хрватска повукла сагласност. Поглавља су, ипак, отворена, три недеље касније.