Померање граница не сматрамо за нешто превише смислено и нешто чему би требало тежити, јер циљ треба да буде нестајање граница, да мањине, где год се налазиле у региону Западног Балкана имају иста права, изјавила је Ренате Алт, известитељ Слободарске партије Немачке (ФДП) за Балкан.

Алт је, поводом говора о промени граница као решење за косовски проблем, за Дојче веле истакла да је то врло "опасна игра" из које се "може развити нека нова динамика у односима две земље".

Све то, како сматра, може имати неслућене и непредвидљиве последице којих не можемо бити свесни, што би могло и да утиче на остале земље у региону.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Merkel: Nema promena granica na Balkanu

"Ту је пре свега Босна и Херцеговина то јест Република Српска која поново може да пробуди жеље за припајањем Србији. Померање граница не решава проблеме повезане с национализмом у региону. Циљ је заправо да границе нестану, да мањине, где год да се налазиле у том региону, имају иста права. И то је Европска унија увек подстицала", указала је Алт.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: DAČIĆ O RAZGRANIČENjU: Prvo da razmotrimo da li je ideja prihvatljiva, a onda treba sesti i videti kako da se realizuje

На констатацију да смо у недавној прошлости на Балкану имали многе примере стварања нових граница, те питање зашто би сада одједном на пример отцепљење РС био проблем, Алт је рекла да је последњих деценија било 'увек изнова малих сукоба, који су смирени" и да смо последњих година сведоци успона националистичких стремљења која и даље трају.

"И наравно, такве идеје о померању граница би могле да распире те новоразбуктале национализме. То нам не може бити циљ. Земље Балкана су стратешки важне, налазе се измеду Азије и Европе. И зато би требало да буде у нашем интересу да тамо настане сигуран регион. Истовремено морамо, и кандидатима за пуноправно чланство јасно да дамо до знања да би, ако једног дана желе да постану део ЕУ, морају да се придржавају Копенхашких критеријума, а то у овом тренутку није случај", подвукла је она.

Подсетила је да је немачка влада увек подржавала развој односа измеду Србије и Косова, и финансијски је, у склопу ЕУ, само измеду 2007. и 2017. отишло девет милијарди евра, а ове још једна милијарда.

"Те земље би и даље, не само због тога, требало подржавати у њиховом процесу трансформација у истински демократске системе - пре свега при одржавању владавине права, људских права. Немачка влада би и даље требало да делује у том смеру и наравно на остале чланице ЕУ које нису признале Косово да утиче да то учине. И ту би било важно да Немачка влада изврши притисак", мишљења је Алт.

Нагласила је да би саме потенцијалне чланице ЕУ требало да увиде да, ако желе да буду део Европе, морају да се и на унутрашњем плану оријентишу ка Европи и донесу одлуке које иду у смеру правне државе, те додала да ће их Унија у томе и даље подржавати.