Премијерка Србије Ана Брнабић оценила је данас током састанка са амбасадором Велике Британије у Београду Денисом Кифом да дијалог Београда и Приштине мора резултирати компромисом и да замрзнути конфликт није добро решење, саопштио је кабинет председнице Владе.

"Приштина мора да поштује Бриселски споразум и испуњава све преузете обавезе из овог документа", казала је Брнабић.

Она се захвалила Кифу на уложеним средствима Фонда за добро управљање Владе Велике Британије, који је је у области Е-управе највећи билатерални донатор Србије, и нагласила значај недавно покренутог заједничког пројекта "Дигитална трансформација у Србији", који ће спровести Програм Уједињених нација за развој (УНДП).

Прочитајте још - Брнабић: Волела бих да решење за Косово дође сутра, али не знам да ли ће се то десити

Коментаришући медијску стратегију, Брнабић је навела да се дијалог са медијским удружењима редовно одвија и захвалила на свој подршци коју овом процесу пружа Делегација Европске уније у Србији, амбасада Норвешке, ОЕБС, Фондација Конрад Аденауер и остали важни партнери.

Она је додала и да ће Влада Србије остати отворена за стални дијалог са представницима медија и да се нада "да ће рад на медијској стратегији бити завршен до краја ове године".

РАДНИ САСТАНАК СА НАЦИОНАЛНИМ КОНВЕНТОМ ЕУ О ПОГЛАВЉИМА 23 И 35

Премијерка Србије Ана Брнабић одржала је радни састанак са радним групама Националног конвента о ЕУ за Поглавља 23 и 35, а кључне теме разговора биле су измена Устава, реформа правосуђа, борба против корупције и завршетак преговора Београда и Приштине.

На почетку радне сесије о напретку у Поглавља 35 на састанку у Кући људских права у среду, председница Владе је информисана о заједничким ставовима Радне групе о принципима за решавање косовског питања, наводи се у саопштењу Yуком-а.

Брнабић је на састанку нагласила да замрзнути конфликт свакако није решење за Косово, јер је то и даље конфликт, а због кога ми као држава нећемо моћи да идемо напред.

Потребно је наћи компромис, а то свакако није, како се истиче, једнострано проглашена независност Косова и признање Србије.

Брнабић је такође изнела мишљење да решавање косовског питања свакако неће проћи без расправе у Скупштини Србије, али да у овом тренутку нема довољно основа за такву дискусију јер предлог решења о коме би се расправљало у Скупштини, још увек није постигнут. Коначну реч о овом питању ће дати грађани на референдуму.

Она се осврнула и на лошу имплементацију Бриселског споразума и од стране представника власти у Приштини. Од 15 тачака Бриселског споразума шест је везано за Заједницу спрских општина (ЗСО) која још увек није формирана. Да је основана ЗСО ситуација на терену би била сасвим другачија, а самим тим и преговори у Бриселу би текли у другом правцу, наводи се у саопштењу.

Учесници из редова Радне групе изнели су став да постоје проблеми у реализацији Бриселског споразума и са стране Београда, нарочито у области слободе кретања, матичних књига и признавање универзитетских диплома, а да забрана путовања спортистима и књижевницима не води ка нормализацији односа између Београда и Приштине.

Учесници су такође истакли потребу за промену реторике о Косову, као и за престанак напада на лица која имају различито виђење решења будућег статуса Косова и Метохије, наведено је у саопштењу.

У оквиру дискусије акценат је стављен на појашњење решења која се у последње време појављују у јавности, као и о Унутрашњем дијалогу и нормализацији односа између Срба и Албанаца.

Учесници су изнели став да акценат у процесу решавања овог питања мора бити на нормализацији односа између Срба и Албанаца, као и на заштити права грађана који живе на КиМ.

Након размене мишљења са председницом Владе у погледу сваке од тема из Поглавља 23, закључено је да коначни акт измене Устава у делу правосуђа буде тема још једног округлог стола, пре него што акт буде прослеђен Скупштини.

Циљ измена је постављање основа за ефикасно, одговорно и пре свега независно судство. Од мера прописаних Акционим планом за Поглавље 23 није се одустало. Ревизија Акционог плана за Поглавље 23 предстоји, али искључиво у погледу рокова када ће мере бити испуњене.

Брнабић је истакла да активности било ког министарства, као и предлози аката који се доносе, не би требало да одступају од мера предвиђених Акционим планом. У супротном, цивилно друштво треба да обавести шефицу преговарачког тима, са којом је већ успостављена сарадња, како би се ангажовала на усаглашавању активности надлежних министарстава са предвиђеним мерама.

Поводом скорашњих активности Министарства правде на доношењу Закона о бесплатној правној помоћи, уз оцену да се са овим законом неоправдано дуго касни, председница Владе је позвала невладине организације да нађу компромисно решење са преставницима адвокатских комора, с обзиром да Влада процењује да је укључење удружења грађана у систем бесплатне правне помоћи вишеструко корисно за грађане Србије, не оптерећује буџетска средства, те је економски одрживо решење.

Изражена је спремност да се, уз подршку Владе, отвори простор за дијалог о усаглашавању интереса адвокатских комора и удружења грађана који, ради остваривања циљева због којих су основане, организују пружање правне помоћи.

Премијерка је предложила област борбе против корупције као тему посебног отвореног дијалога. Адекватна примена закона и стратешких докумената у овој области изостаје, и потребни су одговори на отворена питања, ради повратка поверења у институције.

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја била је још једна од тема из обимног Поглавља 23, уз оцену премијерке да Влада Србије улаже велике напоре да се отворе подаци, што је на предлог ове Владе постала и законска обавеза свих органа.

Зједнички је констатовано да је потребно наставити са праксом директних контаката између председнице Владе Републике Србије и организација цивилног друштва окупљених у оквиру Националног конвента о Европској унији о важним питањима за европске интеграције и друштво у целини.