Све док нема нормализације односа између Београда и Приштине, нерешено косовско питање ће ограничавати потенцијале обе стране и стабилност у региону, оценио је бивши шведски премијер Карл Билт и истакао да се "зато идеја о новој подели територије поново појавила".


"Дискретно, српски и албански политички лидери истражују могућност да помире своје разлике разменом територија", навео он у тексту за "Вашингтон пост", додајући да та идеја није нова и да циркулише већ годинама у Београду, али да је недавно привукла пажњу и водећих албанских кругова.


Ту може постојати више верзија. Косово би могло да уступи подручје северно од Ибра, насељено углавном Србима, и стекне дипломатске плусеве, а могуће и добије доминантно албанским становништвом насељене локације на југу Србије. Српски председник Александар Вучић је размишљао у том правцу, а и албански премијер Еди Рама делује пријемчив, како ми је рекао током разговора", каже Билт."


Он, међутим, сматра да, иако се дискурс полако креће ка новим поделама у региону, то је "рецепт за геополитичку нестабилност", пошто је Балкан "ионако сувише баканизован".


Према његовим речима, подела Косова би поново отворила дебату о будућности Босне, а ту је и још теже и опасније питање Македоније, у којој Албанци чине значајан део становништва.


Билт каже да има и оних у Бриселу и Вашингтону који би могли рећи да, ако се лидери у региону сложе око размене територија измеду Србије и Косова, зашто бисмо ми имали неке примедбе.


Он, међутим, оцењује да је такав приступ може изазвати невоље у будућности.


"Несумњиво, компромис се мора наћи између Београда и Приштине, како би се унапредиле европске и атлантске интеграције обе земље. То може да укључи и већи степен децентрализације за српске делове Косова, и може значити пријем Косова у УН", навео је он.


Према његовим речима, то је опасно, а Вашингтон и Брисел морају да освесте пред тим ризицима.


"Постепена интеграција Србије и Албаније у ЕУ и НАТО, све на бази постојећих граница и ограничења, једини је пут ка трајној стабилности у региону. Играње са границама и поделе на Балкану било је опасно раних 1990-их и остало је такво и сада", оцењује Билт.


МАРКОВИЋ: РАЗГРАНИЧЕЊЕ ЗНАЧИ ПОСЕБАН СТАТУС СРБИМА, А НЕ ГРАНИЦУ НА ИБРУ


Разграничење Срба и Албанаца не подразумева повлачење границе на Ибру, већ посебан статус за све Србе на Косову и Метохији у различитим степенима, каже историчар Предраг Марковић.


„Разграничење мора да буде веома нијансирано. Оно не подразумева да се поптуно забораве Срби јужно од Ибра, већ да Срби у енклавама, као и наше светиње и манастири имају посебна статус“, рекао је Марковић за ТВ Пинк.

Он истовремено оцењује да су грађани Србије исцрпљени недефенисаним статусом Србије и да би одређена стабилизација државе на југозападу допринела бољем животу свих грађана.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Марковић: Хрватска историја јединствена по домаћем холокаусту

“Ми не знамо где је Србија сада. Разјашњавање односа и једно трајно решење трагичног сукоба између два балканског народа допринеће благостању грађана Србије“, сматра Марковић.

Он је навео да се о разграничењу Срба и Албанаца на политичкој сцени говори деценијама и подсетио да је ту тему још седамдесетих година прошлог века покренуо Добрица Ћосић.


МИЛИВОЈЕВИЋ: ОДЛАГАЊЕ ПИТАЊА РАЗГРАНИЧЕЊА ДУГОРОЧНО ШТЕТИ СРБИЈИ


Одлагање решавања питања разграничења Срба и Албанаца дугорочно би могло само да штети Србији и њеним интересима, каже дипломата Зоран Миливојевић.


Он сматра да није извесно да ће међународне околности за решавање тог питања бити повољније него што су у овом тренутку.


Сада је моменат да се то реши, не постоји никакво образложење да би Србији свако одлагање овог питања у будућности могло да иде у корист“, рекао је Миливојевић за ТВ Пинк.


Он је оценио да је, када је изашао са ставом о разграничењу, председник Србије имао у виду све ризике са којима ће у будућности Србија бити суочена на политичком, економском и демограрсфком плану и са којима је, каже, недавно упознао и јавност у Србији.