Политика

Мат миром и 1244

Милорад Вучелић

31. 03. 2018. у 08:02

Србија није изабрала силу, али је показала силу аргумената. И изабрала је да буде верна себи и насушном миру. Изабрала је и уску стазу на ивици жилета изнад гротла подивљалог хладног рата

РАТ или мир? Избор је прилично лак - ако је мир у слободној, самосталној и сигурној држави. Мада јој они који је ево две деценије черече по катастарској мустри новог светског поретка, и овог марта, уз свесрдну помоћ домаћих што политичких, што медијских шегрта, гурају ратни добош у руке, Србија се управо миром изборила за своју част и поново показала да је жива.

Мада су лажним светским либералима и офуцаним перјаницама ДОС, који су се годинама утркивали ко ће већим издајством да задиви колонијалне господаре (за шта се доказ лако може пронаћи и у тајним америчким депешама које је обнародовао "Викиликс) уста пуна старе тракавице "о српском звецкању оружјем" и "српској кривици", Србија је управо миром освојила можда и пресудан поен за даљи ток дипломатске битке за своје Косово. А била је, како ликује један страни таблоид који излази у Београду, у "мат позицији".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Русија због РОСУ шаље демарш УН, Бриселу и НАТО!

Из још једне неприлике која је, не нашом кривицом, замирисала на барут, Србија је захваљујући прибраности, пре свега Александра Вучића, прешла у офанзиву. Не тенковима и авионима, него за столом у светској арени. Наравно, истовремено обнављајући и изграђујући своју војску која ће увек, као што нам времена и светла традиција налажу, бити спремна да брани своју отаџбину и свој народ. Једноставно су непојмљива сва јавна згражавања остатака и деривата жутог картела што Србија уопште има војску која изводи вежбе на својој државној територији.

У једној трауматичној позицији, у којој смо видели иживљавање башибозлука из РОСУ над Марком Ђурићем и легитимним представницима српског народа на КиМ, Вучић је успео да докаже да је Београд кичма овог трусног поднебља и да се његова кључна улога у распетљавању косовског чвора не може заобићи.

Не рачунајући то што је Федерика Могерини, наврат-нанос, хитно дошла у нашу престоницу свесна да кипи лонац српског стрпљења, највећи капитал из ове нове трауме је што се испод дебелог ћилима Тадићеве и Јеремићеве намерне и вишекратно демонстриране кратковидости поново на светло дана помаља Резолуција 1244.

То "парче папира", које су петооктобарци с презиром гледали као Милошевићево недоношче, у живот је вратио нико други до Владимир Путин у једночасовном телефонском разговору са Вучићем. И на ту карту се мора играти јаче и чвршће. Поготово зато што је наредних година пред нама целовито решавање српског питања а пријатељска Русија је основни гарант Дејтонског споразума, па тако и постојања Републике Српске.

Успостављање и одржавање равнотеже снага у свету је такође битан услов да Србија не дође у ситуацију да постане поприште оружаних сукоба и жртвује свој народ зарад туђих интереса. Равнотежа великих сила је такође у функцији одвраћања од покушаја да се изазове и локализује неки балкански рат чему теже неки од западних спонзора приштинских власти.

Зашто Резолуција 1244? Зато што се показало да бриселски папири не вреде пребијене паре. Потписани јесу, али их бестидно крше не само Албанци него и челници ЕУ. Уосталом, да Запад и Америка испод и изнад стола нису куражили Тачија да крене на север, никаквог упада не би ни било.

И управо ту долазимо до граничног камена између анестезиране и мековрате Србије и оне која неће да жмури, неће да пузи по линији самопоништења и не либи се да ствари назове правим именом, ма каква сила да седи са друге стране стола.

Ова по редоследу друга и права Србија је претегла тог понедељка 26. марта. И није ту реч о испразном јуначењу, како воле да досоле ови што су нам војску свели на ниво ловачког друштва. То је питање мере јесмо ли људи, јесмо ли Срби. Из свега онога што смо видели да се закључити да осокољене власти у Приштини и њихови ментори нису очекивали одлучан и за овакве прилике изузетно храбар потез Вучића.

Шеф државе је био натеран да размишља о упућивању војске на КиМ, о чему су "Новости" и писале, и само је тако, туком на лук, показујући да је свестан својих уставних дужности, права и обавеза, могао да преузме иницијативу и растури мантру о прозивању "обе стране", омиљену његовој гошћи из Брисела коју малопре поменусмо.

Не, овде нема вештачке симетрије кривице, којој смо колективно склони. Уосталом то су нам јуче јасно предочили и у Приштини откривајући јавно да је Тачи директно наредио хапшење и злотворско малтретирање Ђурића.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ВУЧИЋ О КРИЗИ НА КОСМЕТУ: Да видимо прво да ли ће Албанци поново да лажу

Парафраза једног великог мислиоца би гласила да оно што у престоницама великих сила називамо србофобијом, на Косову експлодира као брутално насиље над српским народом.

Србија није изабрала силу, али је показала силу аргумената. И изабрала је да буде верна себи и насушном миру. Изабрала је и уску стазу на ивици жилета изнад гротла подивљалог хладног рата. То јој је засад једини сигуран пут.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (67)

Borsa

31.03.2018. 08:13

( 0 ) ( 0 )

@ - A ko si ti da deliš lekcije,odgovoran si za rat sa Miloševićem,koji je Srbiju koštao četvrtine teritorije i koja još krvari kao telo posle amputacije,i ti će pričaš o miru..

( 0 ) ( 0 )

mirjana

31.03.2018. 08:24

( 81 ) ( 4 )

Istina i hrabrost su glavni argumenti mudrog pristupa i reshavanja "problema Kosovo"!!!To je sve na nashoj strani kao i ona"uzdaj se u se i u svoje kljuse"bez ishitrenih poteza!

( 81 ) ( 4 )