ГРАЂАНИ Србије мораће да кажу свој став како виде будућност ове земље и да ли је она у Европи, зашта цена није мала, или можемо да наставимо и овако, да наша економија споро расте и да се пола Србије исели. Ја ћу свакако дати свој предлог одлуке, али грађани нека кажу свој суд и то ћемо поштовати. Мислим да је то фер.

Ово је у среду поручио председник државе Александар Вучић, поводом услова који су пред нашу земљу постављени у оквиру Стратегије проширења Европске уније на Западни Балкан.

- Препреке пред нама су као Хималаји, али не бисмо били први који бисмо се попели на Монт Еверест - сликовито се изразио шеф државе.


Прочитајте још: ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ ПОЗДРАВЉА СТАТЕГИЈУ: Флакенштајн: Знак да мислимо озбиљно; Ружа Томашић: Прикључивање ЕУ важан корак за све земље

О документу, у утора представљеном у Стразбуру, он је у среду на Андрићевом венцу разговарао око сат и по са Јоханесом Ханом, европским комесаром за проширење. После тог састанка, Вучић је рекао да је Стратегија у Београду изанализирана, да помињање 2025. године као могућег рока за прикључење ЕУ "не значи никакве гаранције", али да значи подстрек, да наши грађани знају да су урађене неке битне ствари.

Потпуно је јасно, био је изричит, да су се у односу на четири земље нашег региона и једну територију, пред Србијом нашли најтежи задаци и да је на првом месту однос Београда и Приштине.

- Није правично, међутим, нико нас неће пустити у ЕУ да било који од ових проблема увеземо. Дошло је време да платимо цене из прошлости. На европском путу смо од 2000. године, а многа важна питања нисмо ни дотакли. Као народ морамо да одлучимо шта ћемо да радимо. Да ли да храбро доносимо одлуке или да се сваког дана обраћамо свету жалопојкама. Код питања односа са Приштином није реч о томе како ћете да се зовете, Александар или Аца, већ је то питање много крупније, много хиљада квадратних километара и како ће се регулисати статус људи који тамо живе - навео је председник.

Поновио је да Србија не може да изгуби све, а да неки други добију све, већ да је потребан компромис.

Прочитајте још: Хан: Добри састанци са Вучићем и Тачијем, дијалог кључан

Као следеће важно питање које је пред државом издвојио је регулисање границе с БиХ и Хрватском:

- У Сарајеву смо имали своје идеје, а онда су нам са бошњачке стране изнете друге, које смо прихватили, да бисмо од њих касније чули: "Е, сада нећемо онако како хоћемо". А, код границе са Хрватском имамо четири случаја и четири различита принципа.

У изазове који стоје пред Београдом, Вучић је убројао и усклађивање спољне политике са ЕУ, укључујући и рестриктивне мере, у чему види додатни притисак на Србију због односа које има са Руском Федерацијом.

Европски комесар Хан рекао је да је ово први пут да је Србија добила индикативан временски оквир за приступање ЕУ и да ту прилику треба да искористи:

- Неопходно је да се још много тога уради, пре свега на плану владавине права, правосуђа и осталих права и то не треба да буде само на папиру. ЕУ неће увозити билатералне спорове. Србија мора да реши и несумњиво примени правно обавезујући споразум с Косовом, а ми ћемо да помогнемо све што можемо као и код решавања других питања, пре свега пограничних.

Уз захвалност Вучићу на храбрости да покрене унутрашњи дијалог о, како је рекао, тзв. Косову, Хан је указао да се то не тиче само будућности Србије већ и безбедности и мира у региону у ком наша земља има можда најзначајнију улогу.

По његовим речима, евроинтеграције су "регата а не конвој", што значи да ће свака земља региона ићи ка ЕУ својом брзином.

Хан се у среду састао и са премијерком Аном Брнабић и поручио да је "сувише рано рећи како ће се материјализовати правно обавезујући споразум Београда и Приштине".

МОРАТОРИЈУМ ЈЕ ДОБРА ИДЕЈА

ПРЕДЛОГ председника Вучића да се стави полугодишњи мораторијум на теме из прошлости у односима са Хрватском, Хан је у среду оценио као допринос.

- У овом региону нарочито, нису потребни само политичари већ државници. Потребно је гледати у далекосежну перспективу и понекад прећутати неко питање да бисте напредовали - рекао је Хан и додао да је за почетак потребно да Хрватска и Србија имају "коректне односе".

ХРВАТСКА НЕ МОЖЕ ДА ДОБИЈЕ ОДШТЕТУ

ИЗЕНЕНАЂЕН сам и запрепашћен темом коју је покренуо хрватски премијер Андреј Пленковић о ратној одштети. Да сам на његовом месту не бих је покретао, пошто се плашим да Хрватска по питању ратне одштете не само да не може ништа да добије, већ може много да изгуби. То бих могао да поткрепим хиљадама аргумената.

Овако је председник Вучић прокоментарисао изјаву председника Владе у Загребу, који је казао да са Београдом мора да се реши питање ратне одштете. Вучић је рекао и да је видео да се припремају демонстрације током његове посете Хрватској следеће недеље, али да се он протеста није плашио нигде у свету, па неће ни у Загребу:

- Желим да верујем да ће друга страна бити конструктивна. Идемо у доброј вери.