РЕШЕЊЕ имовинских односа на Косову и Метохији биће један од кључних захтева српске стране да би се постигла свеобухватна нормализација односа са Приштином. Такође, у наставку бриселског дијалога, Београд ће тражити ревизију приватизације на КиМ, а са овом иницијативом званично ће се обратити и Унмику и Еулексу, као организацијама надлежним за привремено управљање Косметом.

Ово, за "Новости", каже Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, који указује да је приватизација свега што је било у јавној својини у јужној покрајини до 1999. године учињена мимо важећих прописа чак и на КиМ, супротно уредбама Унмика и без сагласности органа српске заједнице и Србије. Тиме је наша земља оштећена за непроцењиве износе.

У склопу разговора о имовини које Београд очекује, посебно ће се инсистирати на натуралној реституцији црквене имовине, што значи да се манастирима врати одузета земља, а не да се за њу добију накнаде.

Свеобухватна студија о приватизацији на КиМ, у којој је више од 900 предузећа добило титулара на нелегалан начин и без сагласности стварних власника, иначе, представљена је на последњој сесији бриселског дијалога, а на питање какви су били коментари европских посредника на оно што им је предочено, Ђурић нам каже:

- Коменатара нема.

За своје захтеве Београд има покриће у папирима, јер катастарска евиденција показује да је 58 одсто земљишта на КиМ у српском власништву. У државном и друштвеном је 29 одсто, имовина привредних субјеката износи 14 одсто, док је у приватном власништву Срба и Српске православне цркве 15 одсто територије Покрајине.

- Не желимо ништа што је туђе, нити да управљамо ресурсима који су витални за опстанак албанског народа. Желимо да се регулише оно што смо током деценија, одричући се наших доходака из других делова земље, изградили на КиМ, а то није мало. Направили смо свеобухвату базу података која показује и улагања Фонда федерације за кредитирање бржег развоја недовољно развијених подручја и покрајина. Процена је да је од 1966. до 1990. године Србија на КиМ само кроз овај Фонд усмерила око 1,5 милијарди долара. А, имамо и документацију свих других који су улагали у Покрајину - наводи Ђурић.

Бежећи од разговора на тему шта је чије, привремене институције у Приштини су у марту ове године сву имовину, некада регистровану на СФРЈ, односно на Србију и АП Косово, завеле на органе тзв. Републике Косово, а српска влада је тај акт поништила. Па и поред овог потеза Београда, да ли ће странци који буду заинтересовани да нешто купе на КиМ бити свесни да одређена имовина припада Србији?

Ђурић каже да ће се сваки инвеститор који буде имао намеру да дође на КиМ и буде видео да су тамошње институције све власништво прогласиле својим, запитати да ли ће се то десити и са његовом имовином. Он истиче да је метода обавештавања међународне јавности о стварном стању ствари већ дала резултате и да су заустављени неки процеси, попут настојања да се без сагласности власника и српског народа у општини Штрпце отме ски-центар Брезовица.

Упркос очигледној толеранцији међународних фактора према хајдучком ставу какав је Приштина заузела према српској имовини, чак и приватној која би по међународним мерилима требало да буде светиња, директор Канцеларије за КиМ је оптимиста да ће се станови, предузећа, црквени поседи..., вратити у руке оних којима заиста припадају.

- Да је неко 1983. године, када сам ја рођен, рекао да ће бити извршена реституција имовине одузете после Другог светског рата у Југославији, вероватно би неко помислио да је то неозбиљна фантазија, а то се десило. Зато треба да чувамо наше тапије и документа и да чекамо повољан политички тренутак да вратимо оно што је наше - закључује он.

КРШЕ СПОРАЗУМ

СПОРАЗУМ о катастру из 2011. године између Београда и Приштине никад није спроведен онако како је договорено, а подразумевао је да обе стране имају по 50 одсто представника у свим телима за поређење и верификацију имовине и да се ниједна одлука не може донети без сагласности обеју страна.

Приштина, међутим, није предвидела присуство Београда већ представника Срба са КиМ и не у паритету од 50:50, а није им ни дато право да зауставе одлуку која би била противна правом стању ствари.