У ИСТОЧНОЕВРОПСКОЈ политичкој јавности већ дуго је присутна подела јавних делатника на евроскептике и еврофанатике. Колеге из западноевропских земаља још су потом додали и категорију еврореалиста, који су негде на средокраћи. За све који су годинама указивали на бројне грешке у интеграционом процесу, али и на катастрофалну спољну и безбедносну политику ЕУ и то је била нека сатисфакција. Критике су назване реалним.

Судећи по изјавама појединих "ведета ЕУ", међутим, требало би увести и четврту категорију: евровеселнике! Јер, овако, такве не можемо сврстати нигде другде. Фанатици имају своју визију како је ЕУ и даље решење за све наше проблеме, олако прелазе преко критика и не обазиру се на алтернативне предлоге, али ипак не измишљају чињенице. Они верују да је све што се ради добро, само да нам околности не иду наруку.

Зато, према њима, треба само наставити, а резултати ће доћи сами по себи, када се околности промене. Веселници измишљају. Конструишу неистине и онда још од нас очекују да се са њима сложимо. Али то више није ни пропаганда, ни селективно пуштање идеја како би се опипао пулс јавног мњења, већ глупости којима се свако ко барем нешто разуме о политици може само смејати. Због тога функција таквих иступа може бити само увесељавање широког аудиторијума.

Прошлонедељни кандидати за уписивање у ову групу су Дејвид Мекалистер и Карл Билт. Мекалистер се прославио запаженом изјавом да "Русија дестабилизује Србију".

У одговору на ову којештарију наш истакнути истраживач Милош Кнежевић је написао: "Како би то Русија могла да науди Србији, посебно у светлу промене околности у последњих 15 година, у време Путиновог мандата који је саобразан са јачањем Русије на светском, а онда и европском мултиполарном плану. Значи, баш је потпуно обрнуто од Мекалистерове изјаве. Русија са својом концепцијом глобалне и европске политике, укључујући безбедносну, не само да не угрожава балканске земље укључујући Србију него се залаже за немешање великих сила у овдашња питања."

Кнежевић је тако, у свега пар реченица, потпуно оповргао Мекалистерову тврдњу. Али то никако не значи да ће Мекалистер одустати. Па тек је он почео. За разлику од Карла Билта, кога већ јако дуго слушамо. У почетку је, тамо средином деведесетих, још и деловао озбиљно, показивао смиреност у сложеним ситуацијама, али како је време пролазило тако је и Билтово политичко лутање постало све упадљивије. Сада је, забринут за безбедност Балкана, написао како треба имати у виду да је "некада давно у Сарајеву, једна особа по имену Гаврило Принцип изазвала светски рат убиством аустријског надвојводе Франца Фердинанда."

И онда је наставио у том смеру. За глупост како је Гаврило Принцип изазвао светски рат добија се јединица из историје. На томе се не може даље конструисати било какав предлог. Поготово не онај Билтов: да сада ЕУ шаље борбене трупе на Балкан и изводи војне вежбе у региону. Јер, тобоже, тако би показали да им је стало до нас, а и ваљда не би дозволили да се појави нови Принцип!

Остаје нејасно шта би на то рекао НАТО, како би се ускладили са Кфором и Сфором, те по ком основу би долазили на територију држава које уопште нису у ЕУ. Па нису балканске државе потрчале у ЕУ да би нам они слали борбене јединице, већ да би се економски приближили развијеним чланицама. И то је пуно пута било обећано. Испуните критеријум и чека вас благостање. Сада, када је већина критеријума испуњена нема благостања, али има туђе војске која би да се шета нашом територијом. Билта то све не брине. Битно је да се нешто предлаже. По његовој логици, боље нешто него ништа. Јер, што се званичне ЕУ тиче и њеног односа према Балкану, сада имамо једно велико ништа.

ЕУ уопште не зна шта ће са нама да ради. Последица тога јесу и евровеселници који добијају оволико простора у медијима. Када нема јасне политике, све може бити политика. Па и глупави изговори како су "Руси криви за све" или невероватни предлози да ћемо бити ближе ЕУ ако их пустимо да организују војне вежбе код нас.