Сенка Стевана Швабића
10. 06. 2016. у 21:29
Марибором маршира 150 Срба, под шајкачама, уз пратњу чешке музике, док официр Мајстер сања северну границу државе Словеније
Ратко Дмитровић
ДОК су последњи остаци некада силне и моћне Аустро-Угарске монархије нестајали у страшној и крвавој сумаглици Првог светског рата, када је свима било јасно ко тај рат добија а ко га губи, трећег новембра 1918. године, у четири сата ујутро, мајор поражене војске, Рудолф Мајстер, мења страну и почиње с операцијом отимања Марибора из немачких руку.
Претходних дана ступио је у контакт с неколико скупина Срба, пристигих у Словенију из немачког заробљеништва. Моли их, и они пристају, њих 150, да у униформама, обавезно са шајкачом на глави, марширају мариборским улицама, уз пратњу једног чешког оркестра. Циљ је био да се охрабре Словенци а уплаше Немци. Зашто Срби и шајкаче? Зато што је до Словеније већ дошла прича о величанственој, победничкој Српској војсци која након пробоја Солунског фронта незаустављиво напредује према Алпима.
Немци беже, Мајстер преузима Марибор, формира Народну стражу, с великим бројем Срба у њој, и утврђује северну границу будуће Словеније.
Седам дана касније у Љубљани, опет из немачког заробљеништва стиже 1.270 српских војника, међу којима чак 470 официра. Предводи их потпуковник Стеван Швабић. На састанку у једној кући недалеко од љубљанске железничке станице, представници словеначког Народног већа у очајању моле Србе да им помогну да се одбране од претећег надоласка новоформираних армија Мађарске и Аустрије. Постојала је реална опасност да цео простор данашње Словеније (а исто тако и данашње Хрватске) буде подељен између Италије, Аустрије и Мађарске. Швабић успоставља везу с пуковником Српске војске, Миланом Прибићевићем, који је већ у Загребу, те тражи, и добија, одобрење да формира српску војну јединицу и брани територију предвиђену да уђе у састав државе Срба, Хрвата и Словенаца. Војска Италије прелази демаркациону линију код Врхнике и напредује према Љубљани. Швабић их одбацује назад.
Народно веће формира "словеначку војску" и упућује је на Корушку где доживљава слом у судару са аустријском армијом. Антон Корошец преклиње Србе да помогну. Српска врховна команда шаље три пешадијска пука, с артиљеријом, под командом генерала Крсте Смиљанића. Срби заустављају Аустријанце, крећу у контраофанзиву и продиру у Корушку. Некако у исто време српски научник Михајло Пупин, велики пријатељ америчког председника Вилсона, успева да на мапи будуће Југославије, Блед отме од Италије и границу будуће државе, данас Словеније, помери у долину реке Соче.
Чему ово подсећање? Поводом апела председника Словеније, Борута Пахора, од пре неки дан, да све земље региона што пре признају независно Косово. Знам да од горе написаног нема никакве користи, али нема ни штете.
Moravac
10.06.2016. 21:43
Moj Ratko, da im neces slucajno sa svojim pisanjem udariti u obraz? Nisu nam krivi ni Slovenci ni Hrvati koliko su nam krivi Karadjordjevici koji su ucinili katastrofalne greske na srpsku stetu. OVako smo odgojili guju u nedrima i niko nam za to nije kriv osim nas samih.
@Moravac - Moravac@, a kakva je to ' guja u nedrima ' koju su Karadjordjevici odgajili ? Prvo i osnovno, nikoga vi niste 'odbranili' a jos ste manje za nekoga ratovali, opismenite se i distancirajte od Jovana Deretica i Vojka Seselja. Bit ce vam lakse, prosvjetlit cete se. A vas komentar je skolski primjer cetnistva zamotanog u celofan. Pojasnite malo, kakva je to katastrofalna greska na srpsku stetu ? I u pravu ste da ste sami krivi za sve, posebno za agresiju i otimacinu tudje zemlje. Skupa je cijena to.
@Moravac - evo, da ti odgovorim. Da smo vam uradili tada sto ste vi nama uradili posle toga sada bi bili svoji na svome a vi razdeljeni medju nekoliko gospodara. Ali naivni i alavi Karadjordjevici mislili da prave drzavu sa "bracom" i to se srpskom narodu tesko obilo o glavu. I nemoj nas samo ti i tvoji, molim te uciti o tome sta je istorijski ispravno a sta ne. Jeste da je fasizam danas popularan u Evropi ali ni to nece trajati vecno.
@Moravac - Necete u...: Guja u nedrima ste vi, Hrvati, muslimani, Slovenci i ostali koje smo mi 1918. oslobodili i za koje smo ginuli dok oni nisu ni prstom mrdnuli ili su se čak borili na suprotnoj strani u A-U vojsci. Trebalo je da napravimo čisto srpsku državu i, kao pobednici da uzmemo teritorije naseljene našim stanovništvom, a vas, kao poražene, da ostavimo pobednicima Italijanima da vas čereče... Ostao bi vam Zg sa Varaždinom, ako i toliko i bile biste deo Mađarske. Da li ti je sada jasnije?
Da, tako je bilo. Kljucno u ovom tekstu je prijateljstvo Mihajla Pupina i predsenika Vudro Wilsona. Tada smo dobili ne samo Sloveniju vec i Vojvodinu u onom delu koja, ako cemo iskreno, nikada nije bila sa srpskim stanovnistvom. Postovani gospodine Dmitrovicu, to je bio kljuc: saveznistvo sa USA. Kasnije su dosli komunisti, pevalo se drugu Titu i Staljinu. Srbija se udaljila od USA i priblizila Rusiji. Od tada, lagano nestajemo, gubimo i teritoriju i stanovnistvo. Povratka nam nema.
Коментари (66)