Драгомир Антонић: Поуке Павиљона 22

Драгомир Антонић, етнолог

12. 04. 2016. у 14:44

Хрвати ударају са свих страна, нештедимице, а ми с њима заједничко коло у Народном позоришту играмо. Заборависмо изреку: Вук длаку мења - ћуд никако

Драгомир Антонић: Поуке Павиљона 22

Хрвати ударају са свих страна, нештедимице, а ми с њима заједничко коло у Народном позоришту играмо. Заборависмо изреку: Вук длаку мења - ћуд никако!

Пре него што наставите играње у заједничком колу гледајте филм "Павиљон 22". Учукајте поменути назив на "Јутјуб" и видећете сведочење о незапамћеним злочинима "цивилизованих" грађана Загреба. Шта нам казује документарни филм у трајању од 54 минута?

То је сведочење о убиствима Срба, становника Загреба, која су извршена у јесен 1991. Тада су се у Загребу често оглашавале сирене које су најављивале наводно бомбардовање града и становници су се склањали у склоништа или подруме стамбених зграда. Из склоништа би Срби и њихове породице били извлачени, а затим пребацивани на Загребачки велесајам у празне павиљоне од којих је павиљон број 22 био најчешће коришћен. Ту би их униформисана лица саслушавала и малтретирала, а све под изговором да се траже снајперисти. Док су они били на Велесајму, пљачкани су им станови. Кад се прочуло шта се дешава, Срби не би напуштали станове кад би се огласиле сирене. Бомбардовања није било. Тад би у њихове станове упадали наоружани униформисани људи који су се називали драговољцима, и под изговором да из те зграде пуцају снајперисти, све које би у стану затекли, одводили су на Велесајам. После "саслушања", са Велесајма су пребацивани у Пакрачку пољану, где би били ликвидирани.

Према подацима из филма, укупно је око 700 Срба на овај начин ликвидирано, убијено. За ове злочине у граду (еу)ропске културе и повјести нико никад није одговарао. Да нема филма, не би се ни знало колико је Срба убијено. Чули смо само за убијену породицу Зец. Обавезно гледајте филм. Не због Хрвата и њихових злочина. Знају они какви су. Већ због нас Срба. Да увидимо колико нас заборав кошта. Прво убијање Срба у Загребу је било 1903. Зато што смо злочин заборавили, он се понављао током Првог и Другог светског рата све до 1991. Кад жртва заборави злочин, злочин се увек понови. Морамо памтити да се не би нама, нашој деци и унуцима злочин поново десио. У памет, Срби. Исто зло је поново на видику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

Zk

12.04.2016. 16:44

Jedan od najboljih tekstova koje sam pročitao. Dugo se ovako nije oglasio ni jedan od poznatih ličnosti.

Dumar

12.04.2016. 19:04

Sve je tacno. Da bi sacuvali secanje na ove dogadjaje, to mora da se obezbedi permanentnim merama Vlade, inace ce opet sve stati na po nekom ovakvom tekstu.

lago

12.04.2016. 22:36

I opet će Srbi pohrliti na njihovo more.Ima nešto u pretpostavci da žrtva zavoli ubicu.Stječe se dojam da bi se Srbi sutra opet ujedinjavali sHrvatima i muslimanima,na žalost.